Horizont

Broj otkucaja ljudskog srca dnevno veći je od sto hiljada, te srce pumpa hiljade litara krvi koja protiče kroz naše vene i održava nas u životu. Zato je srce najvažniji mišić u našem telu, ali, da li je njegova uloga samo mehanička?

U staroj Grčkoj, srce je bilo središte inteligencije i života, za Aristotela, ono je bilo središte ljudskog bića. Nekad se verovalo da svi misaoni procesi i spoznaja potiču od srca i da je srce "ogledalo duše".

Tu celovitu teoriju kojoj je nedostajala praksa, zamenila je mehanicistička misao racionalizma, koja je ljudsko telo posmatrala kao mašinu. Sve do danas.

Takođe, kaže se da ljudi "umiru od tuge". Ima li srce u tome udela? Možda - kažu danas naučnici, zato što i srce ima svoju centralnu neurološku mrežu koju zovu "mali mozak srca".

Savremena nauka žuri da vidi srce na potpuno drugačiji način, ne bi li pomogla da se smanji broj žrtava serijskog ubice broj jedan u svetu - srčanih oboljenja.

Urednik je Nevena Todorović.