Te jeseni, pre 6 godina, zatekli smo vekovno selo Belu Reku u turobnoj atmosferi, bez života, bez nade za bolju budućnost. U centru sela, dočekala nas je 150 godina stara škola i kraj nje mnogo starija crkva, svedoci da je to zabačeno selo u prošlim vekovima imalo bolje dane, da je škola vrvela od đaka, a da su se njihovi roditelji i dedovi, zagledani u budućnost, i pre 150 godina starali o obrazovanju svoje dece.

Ta emisija bila je, na neki način, i početak velike i predane akcije, koju je pokrenuo i 6 godina samopregorno vodio akademik Dragomir Vitorović, koji je, iako Beograđanin, ostao veran selu svojih predaka, rešen da sa ljudima vizionarima obnovi staru seosku školu i selo Belu Reku.

U toj, prvoj emisiji, škola je imala tri đaka, jednog učitelja, krov koji prokišnjava, obijenu fasadu, jednu furunu u jedinoj učionici, staru računaljku, toalet u dvorištu, a sunđer za brisanje table kvasili su na javnoj seoskoj česmi.

Posle toga krenula je akcija. Akademik Vitorović naišao je na dobre saradnike u samom selu, mlade ljude koji su rešeni da zaustave raseljavanje i da sebi i svojoj deci obezbede bolji život i sigurniju budućnost. Preduslov za to bio je obnova škole, asfaltiranje puta, koji bi ih povezao sa Zlatiborom i Novom Varoši, obnova infrastrukture i stvaranje uslova za ostanak mladih ljudi u tom prelepom ambijentu.

Pomogli su i mnogi ljudi, ustanove i organizacije iz Beograda i drugih gradova Srbije.

Krenula je prvo obnova škole, jer su svi bili duboko svesni da bez srećne dece nema srećnog sela, a bez srećnog i naprednog sela, ne može ni Srbija biti srećna zemlja.

Obnova škole i sela trajala je punih šest godina. Pomogli su mnogi, koliko su mogli: opštine Nova Varoš, Užice, institucije, privrednici, pojedinci.

Pre svega, dragocena je bila pomoć gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, koji je u kriznim trenucima, kada su radovi na školi, zbog nedostatka sredstava, stali i kada je pretilo da cela akcija posustane, pomogao da se obnova nastavi i da to planinsko selo dobije novu školu i opremu kakvu imaju gradske škole i kakvu deca podno Murtenice i više nego zaslužuju.

U tom periodu od šest godina, akademik Dragomir Vitorović napisao je i knjigu o celom poduhvatu, gde je svoje skromno mesto našla i prva emisija.

I tako se, posle šest godina, ista TV ekipa Kulturno-obrazovnog programa opet našla u Beloj Reci, na svečanosti kada je nova škola predata na upotrebu deci i selu. Toga dana, u školi je bilo 24 razdragana učenika u kombinovanim odeljenjima, dve savremene svetle učionice, novi toaleti u sklopu školske zgrade, kompjuter, savremena nastavna sredstva i obnovljen učiteljski stan.

Ispred škole postavljeno je sportsko igralište za decu i mali zabavni park sa spravama za igru. Put prema Zlatiboru je asfaltiran, ribnjak u selu uspešno posluje, a dolaze i prvi turisti privučeni neobičnom lepotom prirode i gostoljubivošću meštana i, svakako, mnoge mlade porodice ostale su da nastave da grade bolje selo i bolju budućnost.

Jedna slika, na radost cele ekipe, sasvim drugačija je od one od pre 6 godina. Gotovo svi oni koji su nesebično pomogli obnovi sela, i pored svojih obaveza, odvojili su vreme da toga dana budu sa đacima i seljanima Bele Reke.

Priču o đacima Bele Reke, o njihovim roditeljima, meštanima, o tome kako je bilo pre i kako je sada, i onima koji su pomogli da jedno srpsko selo istinski oživi, videćemo u emisiji Škola nas je održala - šest godina posle".

Urednik i autor emisije: Milica Bajić Đogo

Snimatelj: Vasko Vasović

Režija: Lela Janić