Život i standardi

Kosovske institucije početkom godine najavile su početak sprovođenja procesa decentralizacije vlasti. Položaj Srba u Pokrajini sada je još delikatniji jer im se učešće u tom procesu, koji faktički kažu nije ni počeo, nudi u uslovima jednostrano proglašene nezavisnosti i sa unapred određenim brojem opština.

Prenošenje vlasti na lokalni nivo kosovske institucije žele da sprovedu po planu Martija Ahtisarija, čime Srbija ne može da bude zadovoljna. U okolnostima kakve jesu, postavlja se pitanje kada će i da li će uopšte i biti okončan proces decentralizacije.

Decentralizacijom Srbi pored postojećih, dobili bi šest novih  opština.

Predstavnik Evropske unije, ujedno i Međunarodni predstavnik civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt poziva Srbe da učestvuju u, kako kaže, multietničkom, demokratskom društvu pod pokroviteljstvom Evropske unije.

I dok u Prštini Ministarstvo za lokalnu samoupravu uveliko radi na procesu decentralizacije, njegovi protivnici, bojeći se uticaja Beograda, kažu da se njime rizikuje nezavisnost Kosova.

Za zvanični Beograd decentralizacija je veoma bitna, jer se tiče opstanka i povratka Srba, ali ne na način koji je ponudio Marti Ahtisari.

Ni predstavnici Srba u institucijama Kosova nisu zadovoljni brojem opština. Smatraju da je nedopustivo da Osojane, Goraždevac i druge srpske sredine ne dobiju status opština. I pored toga poručuju da je krajnje vreme da Srbi u Pokrajini uzmu sudbinu u svoje ruke.

Srbi ne vide svrhu izlaska na lokalne izbore 15. novembra ukoliko time ne mogu ništa da promene. Problem je i to kažu, što su Albanci navikli  na ustupke, pa im teško pada da Srbi dobiju vlast pa makar to bio i lokalni nivo.

Urednik: Svetlana Vukmirović
Snimatelj: Novica Tanasijević