Ponekad uleću u njegov centar gde se transformišu u užarene zvezde koje zovemo kometama. Kometa se pojavi na nebu jednom u deset godina. Neke od njih su toliko svetle da se vide u sred dana, druge razviju repove preko pola neba. No, jezgro im je malo, samo nekoliko kilometara u prečniku, i dvaput tamnije od komad uglja.

Halejeva kometa je najčuvenija od kometa koje se pojavljuju u kraćim vremenskim razmacima, u razmaku od nekoliko desetina godina, jer postoje i one komete čije orbite traju hiljadama, čak milionima godina - njima je potrebno oko dvesta miliona godina da opišu krug oko Sunca.

Zbog čega su komete toliko značajne za izučavanje? Proučavajući komete mi, zapravo, proučavamo formiranje i evoluciju našeg Sunčevog sistema. Do skoro se verovalo da je naš Sunčev sistem izolovan od ostalog svemira velikim prostranstvom koje ga okružuje. Zahvaljujući kometama sad znamo šta se događa oko Zemlje i da je ceo Sunčev sistem otvoren prema galaktičkoj okolini. To je jedno od najvećih otkrića u astronomiji u poslednjih dvadeset godina.

Od čega se komete sastoje? Zbog čega imaju rep? Da li možete kometu da napravite i u svojoj kući i da li treba i danas da ih se plašite, odgovore na ova pitanja i zanimljivu priču o njenoj istoriji u ljudskoj kulturi možete da vidite u emisiji Bi-Bi-Si-ja koja je na programu u subotu, 9. maja.