Trezor

Centralni deo izložbe je izbor iz bogate ostavštine, koju je porodica reditelja Zvonka Simonovića predala 2008. godine Redakciji za istoriografiju i koja se u Fondu poklona vodi pod brojem FP 0167/2008.

Jedna trećina života - emisija iz ciklusa Razgovor veterana, novinara i urednika Kamenka Katića, snimana je u Belegišu, 11. maja 2006. U razgovoru sa Katićem reditelj kaže kako je "po dekretu" došao na Televiziju Beograd 1. januara 1959. Godinama je radio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kao asistent i pomoćnik rediteljima Bojanu Stupici, Mati Miloševiću, Tanhoferu i Beloviću i već počinjao i samostalno da režira, kad je sa tugom primio premeštaj na televiziju.

Bojan Stupica mu je tada rekao: "Sine, odluči sam, ali, da znaš, pred televizijom je budućnost. Tebe tamo zovu da radiš stihove, a tehniku ćeš već naučiti." I stvarno, Simonović je pozvan da režira tekstove iz književnosti i poezije, ali je brzo prešao na režiju dokumentarnih emisija (reditelj je prvog Kovačevićevog Karavana), reportaža i feljtona, zatim na prenose velikih sportskih takmičenja i može se reći da je rodonačelnik onoga što se zove "beogradska škola direktnih prenosa", po čemu je tadašnja Televizija Beograd zauzimala visoko mesto i ugled u tadašnjoj Evropi. U prvom delu, razgovaraće se o počecima rada na Televiziji Beograd.

* Učesnici: Zvonko Simonović, Kamenko Katić.

* Premijerno emitovano 24.8.2006, reprizno 17.9.2007, Redakcija za istoriografiju .

Beogradska škola direktnih prenosa - u nastavku razgovora, Simonović, jedan od rodonačelnika Beogradske škole direktnih prenosa, govori o sportskim prenosima, prenosima velikih događaja, kao što su Veliki školski čas u Kragujevcu i Vukov sabor u Tršiću, o skupštinskim prenosima, još više o najbližim saradnicima snimateljima i kamermanima i, najzad, o tome šta sve godinama skuplja za svoju vlastitu arhivu: scenarija, rediteljske razrade, beleške, fotografije, crteže, skice i kako provodi sate okružen svim tim, sređuje i ponešto beleži.

* Premijerno emitovano 24.8.2006, Reprizno 17.9.2007, Redakcija za istoriografiju.

Trezor podseća!

Utorkom u 17 časova na kanalu RTS Digital

Pismo iz 1920 - Priča u prvom licu, prvi put objavljena 1946. godine, vremenski pada u mart 1920, u doba posle Prvog svetskog rata. Pripovedač i njegov prijatelj Maks Levenfeld sede na koferima na železničkoj stanici Slavonski Brod i čekaju voz za koji ne znaju kada će doći. U nekoliko reči, pričaju jedan drugom kako su proveli rat. Za Maksa Levenfelda, Andrić kaže: "Posle toga velikog rata sretalo se među inteligentima dosta takvih kivnih ljudi, kivnih na neki naročit način, na nešto neodređeno u životu." Odlazeći zauvek, Maks govori da će u sebi stalno nositi sećanje na Bosnu, kao neku dugu, neizlečivu bolest.

Monodrama je snimljena prema integralnoj verziji Andrićeve priče. Piščeve dileme oko naslova (Mržnja, Na uskom koloseku ili čak Pismo iz 1992. godine) predstavljaju Andrića kao izvanrednog poznavaoca bosanskih prilika. "Ovaj dramski monolog o tri sarajevske bogomolje i četiri religije koje naoko skladno egzistiraju na malom prostoru, a, u stvari, svaka za sebe iskucava neko svoje vreme, na sebe je preuzeo izuzetno težak zadatak - da sa posebnom umetničkom delikatnošću dosegne tragične ponore ove Andrićeve sentence i izbegne političke plićake..." (Milutin Mišić, "TV novosti", 20. decembar 1995)

* Uloga: Mirsad Tuka (diplomski rad na FDU, klasa prof. Vladimir Jevtović).

* Pisac Ivo Andrić; kostimograf Miroslava Čohadžić, scenograf Vuko Perović, kompozitor Petar Antonović, masker Ratko Ristić, ton majstor Milan Utržan, tehnička vođstva inž. Biljana Lazarević, inž. Andrej Baranov; dizajn slike Svetlana Ćirović, video mikser Slobodan Janežić, kamerman Zoran Savić, direktor fotografije Veselko Krčmar, montažer Miroslav Nikolov, reditelj Slavenko Saletović, urednik Jelica Zupanc.

* Premijerno emitovano 11.12.1995; Koprodukcija RTS TVB i Zadužbina Ive Andrića, emitovano u Trezoru 10.8.2009.