Trag: Portret jedne ljubavi - perom i kičicom

Nosili su je kroz život različiti vetrovi a ona se setno smešila i radoznalo gledala izazovima u oči. Pesnikinja detinjstva nebrojenih generacija, pesnikinja vodilja mnogih mladih, nežnih pesničkih duša... Odakle ta snaga krhkoj, simpatičnoj i nadasve blagoj Desanki Maksimović. Kolika je podrška i snaga u njenom životu i stvaranju bio Sergej Slastikov, njena velika ljubav, čovek koji ju je strpljivo čekao i odrekao se svoje glumačke karijere kako bi ostao u Beogradu.

Ceo život ili samo tren stane u njene stihove, ili je to samo jedna tuga, ili jedna radost.

Valjevci su u njenoj poeziji prepoznali pesnički zanos, na čijim krilima su nastale i sve pesme ikad napisane. Ovekovečili su taj odnos Spomenikom Pesništvu. Lirska duša u njoj bunila se protiv monumentalnog spomenika za života, ali svoje je pero stavila naspram mača... Radovala se susretima sa književnicima, decom i drugim takvim prilikama.

Iako je biografija pesnika u njegovim stihovima, kako je govorila, zavirili smo malo iza kulisa i oslušnuli damare Brankovine koja ju je inspirisala i priče onih koji su Desanku Maksimović i Sergeja Slastikova poznavali.

„Hoću Stevu, drugog neću"! Bio je to prilično smeo uzvik mlade Poleksije, ćerke uglednog diplomate, književnika i pedagoga Matije Bana i Margarite Ban. Dala je sebi za pravo da bira buduđnost i izabrala Stevana Todorovića, slikara. Mlada, obrazovana Poleksija pohađala je slikarsku školu i, uz podršku roditelja, koračala krupnim koracima za patrijarhalno doba u kome je odrastala. Stasavala je kao slikarka uz Stevana Todorovića, njenog supruga koji u Beograd dolazi donoseći evropske ideje, pokušavajući da u slikarstvu ostvari svoj naum ne sluteći da će utabati put novim generacijama slikara. Bio je i jedan od osnivača Prvog pevačkog društva u kome Mokranjac uvodi horsko pevanje, učestvovao je i u osnivanju Srpskog narodnog pozorišta, Fiskulturne akademije, Sokolskog društva... Bio je renesansna ličnost. Poleksija je stvarala zajedno sa Stevom Todorovićem, ali se izborila i za svoje mesto među slikarkama tog vremena. Njen doprinos slikarstvu nije zanemarljiv.

Pola i Steva sreli su se u burnom vremenu, gradili svoju ljubav i karijere slikara, ostavljajući trag u razvoju Beograda. Čika Steva i teta Poleksija, kako su ih Beograđani često zvali, celog života hodali su ruku pod ruku. Njihova ljubav živi među slikama i u pričama hroničara.

O snažnim ženama koje su bile pokretači novih tendecija u umetnosti i životu u Srbiji, o njihovom umetničkom delu i nežnim zapisima koji oslikavaju život govore: Bojan Đorđević, istoričar književnosti, Radmila Milakara, sestričina Desanke Maksimović, Dragiša Medenica, foto-reporter, Zoran Božić, Spomen-kompleks Brankovina, Natalija Marković, kustos, Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, Andrea Milivojević, istoričarka umetnosti.

Autorka: Radica Smiljković
Reditelj: Bojan Vorkapić
Urednik: Jugoslava Đurica
Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić
Montaža: Vesna Grba