Trag: Zvezdani trag šabačkog teatra

Šabac je još početkom 19. veka bio predvorje Evrope gde se okupljala intelektualna elita. Mnogo toga što se danas smatra uobičajenim, prvi put je viđeno u Šapcu - prvi klavir, fijaker, bolnica, apoteka, muzička družina, a potom i prvo „teatralno predstavljenije" 1840. godine.

Kako je ovo pozorište delilo sudbinu naroda, obrazovalo i glumce i publiku, o pozorištu govore glumci, reditelji, ljubitelji umetnosti scene i oni nevidljivi stvaraoci iza kulisa.

O zlatnom dobu šabačkog pozorišta od kraja osamdesetih do početka devedesetih godina prošlog veka, kada su za nepune dve decenije pripremljene 102 premijere i dobijeno 112 nagrada i kada je Šabac živeo za teatar, ekipa našeg Dopisništva razgovarala je sa upravnicom Zlaticom Popović, koja se 15 godina posle odlaska iz ove ustavone prvi put oglasila za medije. Nažalost, bio je to i njen poslednji intervju.

Gledaoci će moći da vide i kako je Šabac uz praizvođenje „Kainovog ožiljka", obeležio značajnu godišnjicu i vratio ime Ljubiše Jovanovića u svoj teatar.

Autorka: Gordana Manjenčić
Snimatelji: Dejan Dragojević, Branimir Cvetković
Montažer: Slavica Petrović