Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji

Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti i anksioznosti. Oni su grupa smetnji, koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima, a mogu se razviti u ozbiljne zdravstvene probleme. Anksiozni poremećaji mogu dovesti do toga da ljudi pokušaju da izbegnu situacije, koje izazivaju ili pogoršavaju njihove simptome. To može uticati na učinak na poslu, školski rad i lične odnose, s obzirom da se manifestuje izbegavanjem raznih socijalnih druženja, putovanja do svakodnevnih situacija i životnih potreba. Ono šro sada spada prema staroj i novoj klasifikaciji u anksiozne poremećaje su fobije, panični poremećaj i generalizovani anksiozni poremećaj koji se definiše hroničnom brigom. Opsesivno-kompulzivni i posttraumatski stresni poremećaji su sada odvojeni, ali imaju određene karakteristike na osnovu kojih su slični prethodnim poremećajima, pre svega povišenu anksioznost i zastrašujuće mentalne sadržaje.

Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana, kao kod generalizovanog anksioznog poremećaja ili povremena, kao kod paničnih poremećaja, i situaciono uslovljena kod različitih vrsta fobija. Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi: ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujanje u ušima. Svaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti, dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju, kao psihoterapiju izbora i u nekim težim oblicima upotrebu medikamenata.

Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno, jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići, a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje, šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem. O anksioznim poremećajima u emisiji nam govori dr Sanja Marjanović, psiholog.

Urednik emisije: Aleksandra Daničić
Novinar: Dragana Daničić
Snimatelj: Darko Bursać
Grafički dizajn: Bojana Dević Opačić
Organizator: Bojana Lutovac
Montaža: Vladimir Jović