Trag: Borisav Stanković

Tragom biografskih podataka, poštovalaca i sećanja potomaka krenuli smo na putovanje kroz duhovni i stvarni svet Borisava Stankovića.

Ko je zapravo pisac koji i danas svojim delima budi staro Vranje? Šta je to poneo iz rodnog grada? Kakav je život imao u Beogradu noseći u sebi Vranje kao nepresušnu inspiraciju? Koji trenutak u razgovoru sa Ivom Andrićem mami suzu u njegovom oku? Kako zvuči pesma „Mirjano, mome Mirjano" u Luksemburškom parku u Parizu? Šta pamti njegova unuka i kako potomci čuvaju sećanje na dedu?

Književnik Borisav Stanković živeo je na razmeđi vremena i prostora beležeći lepotu starog Vranja i iznenađujući značaj novog koji utiču na život i ljude. Upijao je i beležio radost i patnju ljudi o kojima je slušao ili koje je sretao od najranijeg detinjstva, proživljavao njihove sudbine i oblikovao ih u književne junake, sasvim nove ljude koji karakterišu njegov poetski svet.

Miris šimšira, jek kaldrme i šuštanje šalvara oživeli su u razgovoru sa sagovornicima koji su rado i nadahnuto govorili o Stankoviću. U autentičnom prostoru Borine kuće i dvorištu, uz škripu kapidžika razgovarali smo o stvarnom bolu, patnji, porodičnim radostima velikog književnika sa Zorom Živadinović Davidović, unukom Borisava Stankovića, Zoranom i Milicom Davidović, njegovim potomcima.

A šta je to meraklijsko, snažno i opijajuće u njegovom delu kazivali su Miroslav Cera Mihailović, književnik i predsednik Književne zajednice „Borisav Stanković" i Sunčica Denić, književnica i profesorka Učiteljskog fakulteta u Vranju.

Slike negdašnjeg života koje čitaocu prenosi i danas su prisutne na pozorišnoj sceni, u školskoj lektiri i člancima književnih kritičara.

Autorka: Radica Smiljković
Snimatelj: Igor Ivanović, Dimitrije Hadži Nikolić
Montaža: Dragan Uzelac