Trag: Biser Magreba

Ova planina dobila je ime po Atlasu, titanu iz grčke mitologije koji je osuđen da drži nebeski svod na svojim leđima. Sa Visokog Atlasa najlepši je pogled na Saharu a kao na dlanu, u svoj lepoti i raskošu, iz jutarnje magle izroniće i Marakeš. Srce grada je trg Džema el fna, mesto zle sudbine, gde se preko dana okupi oko 100 000 ljudi. Naš srpsko-bosanski planinarski tim proveo je ceo dan u Ben Jusuf medresi gde vekovi mogu da prođu za jedan tren. Tu su krotitelji zmija, gatare koje proriču sudbinu, proroci koji satima drže besede, muzičari i akrobate, prodavci vode u tradicionalnim nošnjama.

Odlazak u višemilionsku Kazablanku na obali Atlantskog okeana kao i u Fes i Meknes, odakle su Mavari krenuli u osvajanje Evrope, poseban je doživljaj. Ekspedicija je boravila u rodnom mestu sultana Mula Ismaila koji je imao 500 žena i oko hiljadu dece. Rimljani su ostavili trag na ovom prostoru izgradivši Volubilis koji je bio njihova najzapadnija provincija i središte proizvodnje maslinovog ulja. Mavarski pesnici su Maroko nazvali biser rasut po planini Atlas. Na ovaj planinski venac valja krenuti sa Berberima koji poznaju svaki džep Magreba. Krajnji cilj i uspeh ekspedicije svakako je magični dodir bisera Magreba.

Režija, kamera i scenario: Dragoslav Gogić
Montaža: Ivana Neckov Grubišić