Mira Adanja Polak: Ekskluzivno

Kada se jednog leta pojavio u Beogradu Gojko Mitić mora da je bio u neverici da je retko ko znao za njegovu neverovatnu karijeru. U nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a kasije i u ujedinjenoj Nemačkoj kada je iza sebe ostavio veliki broj avanturističkih filmova u kojima je igrao Indijanca, a vremenom počeo da se i bori za njihova prava. Bio je prava zvezda. Njegov rođak mi je sve ispričao a u Beograd je došao da dobije plaketu Jugosleovenske Kinoteke za doprinos evropskoj kinematografiji.

Njegov "Vinetu" je godinama plenio i mlado i staro, a njegov neverovatan gorštački i zavodljiv izgled bio je simbol zdravlja muškosti i snage. Uživao je u svojoj slavi ne hajući mnogo za činjenicu da ovde i nismo znali gde je sve uspeo Gojko Mitić. Retrospektiva njegovih filmova tih specificnih istočnorvropskih vesterna bila je već jednom u Jugoslovenskoj kinoteci ali tada ga niko nije pozvao da dođe u Beograd.

Miru Jevtić-Ruben poznajem dugo jer je sa svojim veliki talentom dobila najveća moguća priznanja i kao mladi pijanista, nikada ne zaboravljajući šta znači kada mlad čovek dobije pravu priliku u pravo vreme u razvoju svog talenta. Zato je njen Festival pijanizma u Sankt Peterburgu, koji je organizovala sa Valerij Gergijevim i koji se održava dva puta godišnje, prava lansirna rampa za velike talente u pijanizmu.

Koncerte održava širom sveta, inicijator je i festivala pijanizma u Australiji i prvi je saradnik i prijatelj najvećeg dirigenta u svetu Valerij Gergijeva.

Ponovni susret u Sankt Peterburgu još jednom me uverava da u svetu umetnosti i kreativnosti orginalnost je još uvek najveći garant uspeha i opstanka.

Razgovor u hotelskoj sobi gde uvek mora da bude klavir i pred nastup u Marinski Teatru u Sankt Peterburgu Mira Jevtić govori o postulatima trajanja i uspeha u umetnosti