Evropa i Srbi: Mala Srbija u Velikom ratu

Nastavak ciklusa o maloj Srbiji u Velikom ratu posvećen je Francuskoj, njenom značaju, ulozi i odnosu prema Srbiji i Srbima u predistoriji rata.

Sagovornik je dr Stanislav Sretenović, odličan poznavalac ove problematike.

U dvodelnom razgovoru, on će odgovoriti na mnoga pitanja koja osvetljavaju značaj Francuske u istorijskoj vertikali pre Prvog svetskog rata. Jezikom istorijskih činjenica će biti razjašnjena mnoga pitanja koja običan čovek postavlja sebi kada je reč o o zemlji koju mnogi Srbi smatraju velikim prijateljem u Prvom svetskom ratu.

Neka od tih pitanja se odnose na konstante spoljne politike Francuske, kao imperijalne sile, u 19. i u prvoj deceniji 20. veka; vreme kada i razloge zašto Francuska, kao velika evropska sila, počinje da pokazuje strateški interes za malu kneževinu Srbiju, kao i vreme kada su Francuzi počeli da odobravaju i podržavaju napore hrišćanskih naroda Balkana da proteraju Osmanlije...

Čućemo od dr Sretenovića kakve su bile reakcije Francuske na sticanje autonomije Grčke 1829. i Srbije 1830-33. i objašnjenje zašto već 1839. Francuska otvara svoj konzulat u Srbiji. Zanimljivo je saznati i koji su to događaji i interesi doveli do zanimanja Francuza - većinskih republikanaca i laika - za monarhističku, pravoslavnu Srbiju?!

Sa Osmanskim carstvom je Francuska imala ugovor iz 1861. koji joj je garantovao status trgovinski najpovlašćenije nacije... Kada je i zašto došlo do promene ovog kursa i okretanja Francuske savezu s Rusijom? Kakav je bio odnos Francuske posle Berlinskog kongresa prema Osmanlijama, a kakav prema malim balkanskim narodima, pa i prema Srbiji?

Kako se ponašala Francuska - koja je Srbe smatrala remetilačkim faktorom - kada je Austrougarska proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine 7. oktobra 1908, protivno odredbama Berlinskog kongresa? Da li je Aneksiona kriza dovela do promene francuske spoljne politike?

Saznaćemo i kako su Francuzi gledali na sukobe Karađorđevića i Obrenovića, dve konkurentske srpske dinastije, koje su obe bile vezane za Francusku - privatnim vezama i školovanjem u elitnim francuskim školama, te zašto je francuska vlada na čelu sa Poankareom, napustila u proleće 1912. tradicionalnu politiku status quo-a na Balkanu?
Zatim, govorimo o tome kako se ponašala Francuska neposredno pre početka Prvog balkanskog rata i kakav je bio odnos Srbije i Francuske posle Balkanskih ratova?

Kako je Francuska - diplomatski i vojno - reagovala, kada je počeo Veliki rat i kada ova, tada moćna evropska sila, počinje Srbiju da prihvata kao ozbiljnog saveznika u ratu, premda Srbija, formalno i suštinski, nikada nije imala status savezničke zemlje...

Konačno, saznaćemo da li je Francuska imala razumevanja za jugoslovenski program srpske vlade, objavljen u Niškoj deklaraciji, decembra 1914?

Pred kraj razgovora, doktor Sretenović će objasniti, često nekritičnu i euforičnu reakciju Srba i veličanje francusko-srpskog prijateljstva nastalog u Prvom svetskom ratu?

Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin
Realizacija: Jelisaveta Janić