Imao je samo 9 godina, bio je učenik trećeg razreda, kada je jedva preživeo ranjavanje iz vatrenog oružja. Slavlje povodom podizanja krova na komšijskoj kući u njegovom Pervanu se kod Banja Luke pretvorilo u tragediju posle pucnja pijanog i neodgovornog čoveka koji kasnije nije ni pitao za zdravlje povređenog komšije.

Borio se Draža i posle toga, bio je dete za primer i ponos svoje porodice, a onda je odlučio da dođe u Beograd i uspe. Zahvaljujući velikom radu i još većoj upornosti, pronašao je sebe u atletici, iako je pre toga igrao košarku u kolicima. Od 2005. godine počeo je da osvaja medalje, a najdraže su mu srebrne sa Paraolimpijskih igara u Pekingu i Londonu.

Sada je Draženko Mitrović akademski građanin, diplomirao je na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu, a želja mu je da stečeno znanje i iskustvo prenosi na mlade sportiste. U svemu jedinstven Draženko zrači pozitivnom eneregijom i optimizmom.