Institucije Srbije u Velikom ratu

U okviru programa obeležavanja stotinu godina od Velikog rata obrazovno naučni program RTS realizovao je, sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, serijal o funkcionisanju najvažnijih državnih institucija Srbije tokom četiri ratne godine.

"Srbija je u to vreme imala 3 armije, a ja sam imao priliku i čast da komandujem i četvrtom, a to je bila naša železnica." ovako je vojvoda Radomir Putnik svedočio o ulozi srpske železnice u Velikom ratu.

Iako sa nedovoljno razvijenom mrežom, Srpska železnica se već u početku rata brzo reorganizovala. Sve svoje kapacitete stavila je na raspolaganje za odbranu otadžbine, odnosno Vrhovnoj komandi, Glavnom generalštabu i njihovom izvršnom organu - Vojno železničkoj inspekciji.

Od samog početka ratnog sukoba na Srpsku železnicu pada veliki teret. Prevoz vojnika, ratnog materijala, za državu važnog tereta, sve je to valjalo brzo i uspešno obaviti. Situacija na ratištu je diktirala zadatke koji nisu mogli unapred da se planiraju. Uz sve to civilno stanovništvo napuštalo je veće gradove, naročito pogranične, i kretalo se ka jugu zemlje.

Železnička mreža predstavljala je važan nezaobilazan činilac i na vojišnom i na pozadinskom delu, a železničke stanice postaju strateške tačke sve vreme rata. Otuda je svaka železnička stanica imala oficira, koji je zajedno sa postojećim šefom stanice vodio računa da se na najbolji način uskladi i vojni i civilni saobraćaj, kao i teretni.
Srpska železnica pratila je doslovno sudbinu zemlje i naroda o početka rata, za vreme povlačenja i boravka u izgnanstvu, pa sve do konačnog oslobođenja i povratka u zemlju.
Gledaoci će u ovoj dokumentarno igranoj emisiji imati priliku da vide niz do sada nepoznatih ili nedovoljno poznatih, dokumenata, fotografija i podataka. Deo priče o železnici posvećen je i odbrani životne arterije za srpsku vojsku i državu - železničke komunikacije duž moravsko vardarske doline. Takođe, prvi put biće ispričana priča o "Valandovskoj noći" uz autentična svedočanstva na noć od 2. aprila 1915. godine.
Koliko je železnica važna i često presudna za tok rata govori i činjenica da uspeh naše vojske na Kolubari duguje dobrim delom i efikasnosti srpske železnice. Odnos države prema železnici ogleda se i u brzom i efikasnom formiranju Železničke direkcije na Krfu i kasnije na Solunskom frontu.

Valja podvući da je srpska železnica pretrpela ogromna neprijateljska razaranja. Neprijatelj je prilikom povlačenja u 1918. godini uništio sve što je mogao. Uništene su pruge, mostovi, vijadukti, tuneli, telegrafski vodovi, stanične zgrade. Sve je razrušeno eksplozivom, spaljeno ili razoreno na druge načine. O svemu tome svedoče autentična foto dokumentacija ugrađena u emisiju.

Konačna obnova srpske železnice, teško stradale tokom četiri ratne godine, završena je tek 1925. godine.

U emisijei, pored drugih, učestvuju i glumci Katarina Arsić i Nebojša Dugalić.
Scenarista i urednik je Milica Bajić Đogo, direktor fotografije Vasko Vasović, montažer Obrad Popović, producent Milorad Konrad, dok režiju potpisuju Lela Janić i Milica Bajić Đogo.