Čitanje pozorišta: Pozorište (bez) suštine

Prva premijera odigrana je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, po tekstu "Krvave svadbe" Federika Garsije Lorke. U rediteljskom čitanju Igora Vuka Torbice, i tumačenju odabranih glumaca, predstava na kojoj se prikazuje Lorkin komad trijumf je čiste poezije, odnosno poezije pozorišne igre.

U središtu ove epizode je konstruktivni, polemički dijalog o dramskom piscu i dramskom tekstu, u savremenom, teorijskom i praktičnom poimanju tih pojmova. Da li pisac, u današnjem razumevanju pojmova pozorišta i pozorišne predstave, gubi auru neprikosnovenog autora pred praksama takozvanog radionačiraskog rada tokom kojeg nastaje izvedbeni tekst pozorišne predstave?

Da li je razumevnje pojma i određenja dramskog teksta kao tvorevine koju isključivo piše autor u tišini svoje radne sobe danas preusko, da ne kažemo konzervativno, u kontekstu savremenog poimanja pojmova pozorišta, pozorišne predstave, pozorišne umetnosti uopšte? U razgovoru učestvuju: Nebojša Romčević, Tanja Šljivar, Igor Bojović, Milena Bogavac i Dimitrije Kokanov.

Slogan 52. Bitefa, svet bez ljudi, implicira tamna, apokaliptična značenja. Jedno od njih je svet bez pravih ljudi, bez suštine. Parafraza ovog slogana sažima opšti utisak o ovogodišnjem festivalu. Lišen isfabrikovanog spektakla, ali ne i agresivne medijske kampanje, ovogodišnji Bitef ostavio je utisak pozorišnog festivala bez pozorišta, ili bez pravog pozorišta. Dakle, bez suštine. Kakva je budućnost jednog od dva naša najznačajnija pozorišna festivala?

Autor i urednik serijala: Slobodan Savić