Traganja putujuće izložbe antikviteta: Neugasli puls života

U permanentnoj potrazi za samom suštinom nacionalnog identiteta, britanski Javni servis BBC krenuo je tragom svoje kultne emisije "Putujuća izložba antikviteta", koja se proteklih četvrt veka odvija na travnjacima (uvek ti travnjaci!) ispred istorijskih zdanja širom Velike Britanije, kojom prilikom građani iz nedelje u nedelju donose pred kamere svog Javnog servisa porodične znamenitosti da bi stručnjaci procenili njihovu vrednost i saopštili vlasniku kolika bi to cena bila kada bi predmet krenuo na aukciju. I još nešto naravno: da bi vlasnik ispričao tu priču koja stoji iza predmeta. U tim pričama - a ne u ceni - suština je ovog serijala.

Posle tolikih godina, BBC je odlučio da se upusti u još složeniju produkcijsku avanturu: krenuli su tragom najzanimljivijih predmeta i njihovih priča, da dublje uđu u lavirint tih porodičnih istorija i njihovih protagonista koji, u svom običnom životu, nose dramu velikog trajanja. Serija od petnaest polusatnih emisija koja je iz toga nastala nazvali su "Traganja putujuće izložbe antikviteta".

Svejedno da li ćete se udubiti u priču davnog rudara koji je u srušenom rudniku uglja negde na severu Britanije spasavao svoje drugove i o tome ostavio potresno svedočanstvo, ili ćete sa divljenjem i knedlom u grlu pratiti priču jevrejske devojčice koja danas ima preko 90 i još uvek bodro hoda londonskim parkovima, i priču o ljubavi njenog života, britanskom pilotu, i njenih šest koncentracionih logora koje je preživela za razliku od njenog dragog koji nije preživeo svoj poslednji let, vi ćete, prateći "Traganja putujuće izložbe antikviteta" svakako osetiti neuništivi i neugasli puls života koji buja i koji se ne predaje ni pred istorijom ni pred jačim silama.

U epizodi gde jedna dama pred kamere donosi portret psa koji se podudara sa čuvenim Trampom, psom engleskog slikara Vilijema Hogarta koji je živeo u 18. veku, i dok kamera i voditeljka kreću da odgonetaju je li to Hogartov pas i da li je to onda Hogartova slika, neizbežno ćete se, vi koji pratite programe iz kulture - koliko god da vas ima - setiti trodelnog serijala "Neukus nikako sa Grejsonom Perijem", emitovanog pre godinu dana na našoj televiziji o začudnim tapiserijama savremenog ostvrskog umetnika Grejsona Perija u kojima je on tematizovao fenomen ukusa nacije, prikazujući ugaone momente tog fenomena kroz šest tapiserija sa temama koje reprezentuju ukus radničke, srednje i više klase Britanije. Umetnički uzor Periju bilo je 8 slika Vilijema Hogarta na kojima je Perijev veliki prethodnik, kroz posrnuće zamišljenog junaka kroz slojeve društva, prikazao lice i naličje britanskog društva 18. veka. U "Traganjima putujuće izložbe antikviteta" saznaćemo je li Hogart, koji je obožavao svog Trampa, psa rase mops, i uradio više svojih autoportreta s njim, u jednom trenutku naslikao i samog Trampa. Biće to sasvim nevina gledalačka satisfakcija jer se suština ovog serijala zapravo ispunjava u onoj količini empatije koju će svaki gledalac umeti u sebi da proizvede za sve te mrtve ljude koji sada, artefaktima svojih malih života, zrače na nas plemenitom svetlošću.

Urednik: Bojan Bosiljčić