Za profesora Kneževića čula sam od dece, kažu "profesor matematike u šestoj Beogradskoj zove se "Joca ubica"". Ali više sam o njemu slušala od roditelja koji su se žalili od nemila do nedraga da je strog i da je beskompromisan u stavu da svako mora da zna matematiku i to uz obaveznu napomenu "ako ima nameru da opstane"... jednostavnim recima "muči decu"...

Za profesora Kneževića matematika je nauka koju svako mora da zna i bar da pokuša da je razume. Ako je i ne razume on neće štedeti ni vremena ni snage da vam sve po ne znam koji put objasni. Obožava svoje učenike a deca ga vole i poštuju jer je pravičan.

Možda će neko reći da je on stara vrsta profesora "stara škola", da su njegove metode u vreme visokih tehnologija možda zastarele, ali on do sada ne menja svoj stav i uči decu tako da matematiku počinju da vole i razumeju.

Njegovi đaci rasuti su po svetu i kao strucnjaci su zaposleni po uglednim naučnim institucijama Amerike, Velike Britanije, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske, Norveške, Hrvatske, Izraela, Italije, Nemačke, kao matematičari, inženjeri, robotičari,... On ih posećuje, a oni iz dalekog sveta sećaju se svega što ih je učio.

Entuzijazam ovog profesora privukao je moju pažnju i sve moje poštovanje za posvećenost, istrajnost, poštenje i zbog ljubavi prema poslu koji radi i svesti da sve što zna nesebično prenosi na svoje učenike koji ga u šali zovu "Joca ubica", a on se smeje i nikada im ništa ne zamera.