petak, 09. mar 2018, 23:24
Čas anatomije: Književnost je ženskog roda
Čuvena rečenica Simon de Bovoar da se "ženom ne rađa, ženom se postaje" i danas, posle više od pola veka, izaziva pažnju i predmet je tumačenja kao, uostalom, i razvoj feminizma.
Kakav god da je odnos prema feminizmu, i njegovi pobornici i protivnici, slažu se da veliki deo onog vidljivog civilizacijskog, kulturnog nasleđa, potpisuju muškarci, da je "jači pol" tokom istorije imao prednost i privilegiju da se bavi politikom, kulturom, umetnošću. Pokreti za ženska prava delimično su doprineli da žene iskorače iz isključivo privatne sfere, uđu u javnu sferu i od "anđela doma" postanu ravnopravne učesnice u nekim javnim poslovima. Tokom prošlog veka skovana je sintagma "žensko pismo" i do danas ona izaziva polemike. Novo izdanje Časa anatomije raspravlja o poziciji žene u umetnosti i kulturi, konvencijama koje razbijaju, umetnosti koja nosi posebnu, žensku auru i mogućnosti da, u tom večitom odnosu dva principa, muškog i ženskog, kroz umetnost i umetničko izražavanje, "drugi pol" deluje i na umetničke i društvene tokove. Kako deluje žensko pismo u umetnosti i društvu?
Gosti emisije su pesnikinja Radmila Lazić, teoretičarka književnosti Dubravka Đurić i pesnik Nenad Milošević
Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
Reditelj, Filip Čolović
komentari