Trag u prostoru: Bukvar, bukva, prašuma

Proces prevođenja u privredne trajao je decenijama, tokom kojih se vrlo malo površina sačuvalo od vatre, sekire i testere. Prema međunarodnoj klasifikaciji, postoji šest kategorija zaštite prirodne baštine. Prašume spadaju u prvu kategoriju, a ako znamo da nacionalni parkovi spadaju u drugu kategoriju, onda je vrednost prašuma i više nego očigledna.

Ideja da se iskonske šume bukve zaštite i stave na Popis svetske baštine Uneska rodila se 2007. godine. Prve su na Popis svetske baštine pod nazivom "Iskonske bukove šume Karpata" upisane šume Slovačke i Ukrajine. Proširenje nominacije usledilo je 2010. godine upisom nemačkih drevnih bukovih šuma uz preporuku Odbora za svetsku baštinu da se upisu pridruže i druge zemlje kako bi se dobio celovit prikaz ekoloških procesa u bukovim šumama u različitim uslovima sredine.

Treće, odobreno proširenje rezultat je međunarodnog istraživačkog projekta koji je pokrenut 2012. godine pod vođstvom Austrije. Predloženo je 126 značajnih iskonskih i drevnih bukovih šuma Evrope od kojih je 63 odabrano za nominaciju.

Naravno evo dobre prilike da se zapitamo šta od "Iskonskih bukovh šuma" mi imamo da ponudimo za Uneskov Popis svetske baštine. U jeziku naših predaka, reč bukva nije značila samo vrstu drveta nego i ono što mi danas podrazumevamo kad kažemo slovo: pisani znak za glas. Jedno ipak malo ko sazna: vezu između bukvara i bukve i kako je nastala sama reč.

Urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Petar Vujanić