Čitanje pozorišta: Nepromenljiva budućnost

Jedna od predstava o kojima ćemo razgovarati u ovoj epizodi inspirisana je porukama o revoluciji futuriste Vladimira Majakovskog. Druga je inspirisana snovima Alberta Ajnštajna i njegovom percepcijom vremena. Tvorac znamenite teorije reltiviteta je govorio da hoće da spozna vreme da bi se približio Bogu. Majakovski kaže da revolucija počinje onda kada su zabranjeni slobodna reč i slobodna misao, kada umetnici prestanu da budu kukavice i progovore na sav glas. U svetu nepromenljive budućnosti niko nije odgovoran, u takvom svetu nema slobode - veli Ajnaštajn.

S obzirom na to da većina običnih smrtnika živi u svetu mehaničkog vremena koje, pak, sve više liči na Ajnštajnovo kružno vreme u kojem se sve lepo i ružno beskonačno ponavlja, ne preostaje nam ništa drugo doli da čitamo pozorište nebi li razumeli vreme i svet u kojem živimo. U središtu naše pažnje su predstave Urnebesna tragedija (Atelje 212), Ajnšajnovi snovi (Jugoslovensko dramsko pozorište), Oblak u Pantalonama (Pozorište Kostolanji Dežo) i Zrenjanin (Narodno pozorište Toša Jovanović).

Kako je Dušan Kovačević pre dvadeset sedam godina anticipirao vreme i događaje koji nas, poput teškog bremena, još uvek pritiskaju? Da li su u ovo vreme neslobode i novog robovlasništva moguće prevratničke revolucije i kakvi su revolucionarni potencijali radničke klase? Šta predstavlja zalepljenost u vremenu? Ovo su neke od tema o kojima će, tragom pozorišnih predstava, biti reči u novoj epizodi serijala Čitanje pozorišta.

Učestvuju: Dragan Mićanović, Kokan Mladenović, Marko Manojlović i Igor Štiks.
Autor i urednik: Slobodan Savić