petak, 24. nov 2017, 15:25

Trag u prostoru: Jedna ruka viteška

Ima mnogo mašte, naslućivanja i pomalo romantike u razgovorima o davno prošlim viteškim vremenima. Iako su viteški turniri iščezli davno, sa nestankom vitezova i viteštva, devedesetih godina prošlog veka opet je poraslo interesovanje za ovu epohu i viteški turnii su počeli da se obnavljaju u mnogim zemljama Evrope.

Viteški turniri nam danas mogu mnogo toga ispričati i dočarati pravo dugo putovanju u prošlost, u potrazi za izgubljenim vrednostima. Da susretnemo se sa tim davno prošlim vremenima i upoznamo prave vitezove došli smo pod zidine manastira Manasija. Viteške igre, odnosno festival "Just out" Manasija, održava se u čast i slavu najsjajnijeg viteza koga smo ikada imali despota Stefana Lazarevića, ili "Visokog Stefana", kako su ga često zvali.

Viteštvo je zapravo jedan veoma širok pojam. Mi danas pod viteštvom podrazumevamo čitav korpus moralnih, etičkih i ljudskih vrednosti i osobina. U srednjem veku viteštvo je imalo i jedan jasniji, konkretniji smisao, odnosno bilo je pre svega zasnovano na hrišćanskim vrednostima.

Viteštvo se, tokom dugog trajanja, a u pitanju su vekovi, menjalo. Tako je zapravo ono što je bilo u vreme krstaških ratova, kraj 11. veka i 12. veka, to je u 14. i 15. veku postalo nešto drugo, postalo je deo elitne kulture, postalo je i poprimilo svojstva društvenog statusa, ali i svojstva posebnog načina ophođenja. Lik plemenitog viteza vekovima je bio ideal kome su težili vladari, ratnici, i obični ljudi širom Evrope. Njegova snaga sadržana je u viteškom kodeksu koji simbolizuje idealni uzor ljudskih vrlina, svojevrsan zlatni presek čovekovog bića.

Urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Petar Vujanić

broj komentara 0 pošalji komentar