petak, 17. nov 2017, 22:30
Čas anatomije: Ćirilica i latinica
Jezik, kao osnovno sredstvo komunikacije i pismo kroz koje se artikuliše, svakako su uslov opstanka kulture i civilizacije. Takođe, društvene okolnosti, kontekst u kome se jezik i pismo razvijaju utiču na taj razvoj i promene.
Kada je Vuk Karadžić u prošlom veku konačno okončao reformu pisma i srpske ćirilice, bio je to, za mnoge, revolucionarni poduhvat. Od crkvenoslovenskog do srpsko-hrvatskog i konačno, srpskog, proticali su vekovi. Srpski jezik i pravopis preživeli su različite društvene kontekste, sisteme i uređenja. Jugoslovenska državna zajednica poznavala je ravnopravnost ćirilićkog i latiničkog pisma. Novosadski književni dogovor iz 1954. to je potvrdio.
Postjugoslovensko doba poznaje više manjih država i više jezika a prema Članu 10. Ustava Republike Srbije "u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava".
Novo izdanja "Časa anatomije" posvećujemo upravo problemu jezika i pisma, tačnije, postavljamo pitanje: ima li ikakvih problema? Šta znači inicijativa za očuvanje srpskog pisma i ćirilice, može li se to očuvanje i kako, regulisati zakonom ako se Ustav već jasno odredio prema upotrebi srpskog jezika i ćirilice, kako se jezik menja i ko ga menja, u čemu je značaj Vukove reforme, imamo li kulturu koja se deli na populističku i elitističku i da li je jugoslovensko kulturno i lingvističko nasleđe zauvek nestalo...
O tome razgovaraju pisac Svetislav Basara, upravnik Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, Aleksandar Jerkov i lingvista Vlado Đukanović.
Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
odgovor
Jugoslavija je bila najveci promasaj u istoriji Srbije,neodrziva i besmislena tvorevina, koja se za 88 godina svog postojanja raspala 3 puta. Da je to valjalo ne bi raspalo u krvi. I dan danas Srbija trpi zbog tog egzibicionizma.
odgovor
Jugoslavija je bila najveće dostignuće u političkoj istoriji južnoslavenskih naroda i trebali smo je sačuvati po svaku cijenu. Dali je bila vještačka - nije, ali bila je cijenjena i imala ugled u svijetu, što se ne može reći za ove umjetne državice, nastale njenim raspadom.
Без исправног говорног језика, писмо нема значаја
Језик је старији од писма. Да ли користити ћирилично или латинично писмо неће имати икаквог значаја без очувања говорног језика. Говорни језик који се тренутно намеће народу засигурно није cрпски.
И сам чланак користи гомилу несрпских речи:
'Комуникације, артикулише, културе, цивилизације, контекст, pеформa, револуционарни, контекст, систем, проблем, регулисати, популистичку, елитистичку, културно, лингвистичко, лингвиста, емисије…..".
За све наведене речи постоје свима разумљиве српске речи. Само писмо без правилног говорног језика, сем историјског, нема другог значаја. На пример, староегипатски хијероглифи могу да се како тако прочитају, али језик више не постоји јер је заувек изумро. Ако се овако настави, таква ће бити и судбина српског језика где ћемо ћириличне свитке гледати у музејима уз превод на језик којим ће Срби будућности говорити (вероватно енглески).
Kulturno nasledje
Jugoslovensko kulturno nasledje ne postoji jer je samo po sebi, to vestacko nasledje poput same Jugoslavije koja je bila vestacka tvorevina. Jugoslavija kao nasledje moze imati kucu cveca, objekte, alI ne i jezik i pismo jer jugoslovenska nacija nikada nije ni postojala.
Čas anatomije
Autor:
RTS
Učitelji su i učenici, umetnici su i kritičari, akteri na kulturnoj sceni su istovremeno i analitičari te scene. [ detaljnije ]
komentari