četvrtak, 27. jul 2017, 20:10

Privredna istorija Srbije: Polje je moralo da se krči

Zakasneli put razvoja dodatno je usporavao dramatičan nedostatk pismenih i obrazovanih. Novovekovna srpska država stvorena je kao društvo jednakih seljaka. To je uslovilo nametanje reformi odozgo, dekretima.

Knez Miloš je 1830. nacionalizovao zemlju koja je pripadala Turcima i podelio seljacima. 1833. usvojen je Ustav narodnih škola kada počinje školovanje skoro potpuno nepismenog stanovništva. Zakon o okućju iz 1836. je zaštitio agrarni minimum i sačuvao malog seljaka. Selo je bilo osnova razvoja Srbije sve do početka dvadesetog veka.

Koliko je bio težak proces obnove pokazuje podatak da je 1866. u Srbiji živelo 1.200.000 stanovnika, a 1.100.000 živi na selu. Srbija je bila zemlja bez gradova i građanskog sloja. Socijalni i društveni preobražaj, otvaranje mreže škola i stvaranje humanističke i tehničke inteligencije koja će moći da vodi državu i privredu bio je najpreči zadatak.

Snimatelj Dušan Živković, montaža Ksenija Savićević, urednik i autor Božidar Đuran

broj komentara 0 pošalji komentar