Njihova krila zatrepere dvesta puta u sekundi, a one brzinom od dvadeset četiri kilometra na čas prelete šest i po kilometara od košnice u potrazi za hranom i uvek pronađu put do kuće. One ne žive dugo, u proseku tek nekoliko nedelja tokom leta. Međutim, za to vreme one pređu sedamsto do osamsto kilometara. To su jedini insekti koji nam prave hranu u vidu tečnog zlata - meda.

Ali današnje pčele su u velikoj nevolji. Između 1985. i 2005. godine broj košnica medonosnih pčela samo u Engleskoj opao je za oko pedeset odsto. Razne studije ukazale su na uzroke smanjenja ukupnog broja pčela tokom proteklih pedeset do osamdeset godina. Vremenske prilike nisu jedino što ubija pčele.

Virusi, hemijske supstance i savremena poljoprivreda predstavljaju smrtonosnu kombinaciju za ove krhke insekte. A zajednički činilac svih uzroka smo mi. Pomogli smo da se grinja varoa raširi. Razvili smo pesticide. Promenili smo način bavljenja poljoprivredom. Treba da priznamo da pčele najpre ubija ono što radimo mi sami.

Urednik je Nevena Todorović.