Trag u prostoru: Zelena kapija Kopaonika

Ušuškana u nepreglednim šumama Kopaonika, na njegovim severozapadnim padinama, nalazi se na samom ulazu u jedan od najlepših Nacionalnih parkova Srbije. Leži u dolini reke Jošanice i njene pritoke Samokovke. Jošanička banja je, čini se pomalo zaboravljena, ali će za nju mnogi i danas reći.

Smestila se na nadmorskoj visini od 550 metara, što je čini jednom od najviših banja u našoj zemlji. Zato je jednostavno zovu i "planinska banja". Okružuju je i štite šume bukve, hrasta, jele, smrče, planiskog javora, vrbe, jove, graba, topole, crnog jasena, ali je nekako najviše zastupljen crni bor koji se još naziva i "Banjski borjak", a prostire se na površini od oko 30 hektara.

Ako tome slobodno dodamo i najrazličitije vrste šumskog voća i lekovitih trava, pa onda pokušamo da zamislimo svu tu raskoš vegetacije, kojom je priroda darovala ovaj kraj, negde onih kasnih dana proleća, biće to slika koju je teško opisati rečima. To treba doživeti. Treba osetiti tu divljinu i taj mir i tom lepotom počastiti svoja čula.

Lekovita svojstva voda Jošaničke banje su poznata od davnina. Veruje se da su je koristili još stari Rimljani, a pre njih verovatno i doistorijski stanovnici ovog područja. Prvo stručno ispitivanje lekovitosti voda Jošaničke Banje datira iz 1834. godine, kada je knez Miloš zahtevao da se lekovite vode naše zemlje podrobno ispitaju.

Voda je ispitivana na Bečkom medicinskom univerzitetu pa je tom prilikom Jošanička izjednačena sa vodama Ribarske i Brestovačke Banje. Posle II svetskog rata Jošanička banja dobija sve uslove za razvoj i nastavlja se njeno korišćenje u lečilišne svrhe, ali ni posle mnogo planova i velikih projekata još uvek nije razvijena kao pravo banjsko lečilište visoke kategorije.

Urednik: Milica Barjaktarević