Putujuća izložba antikviteta

Šesnaesta emisija serijala Bi-Bi-Si-ja Putujuća izložba antikviteta imala je za poprište mesto visoke emocionalnosti: Alber, u Francuskoj, tačnije polje na kome se odigrala jedna od najkrvavijih bitaka I sv. rata, Bitka na Somi.

Uvod u emisiju daje voditeljka pričom o bazilici u Alberu, o zlatnom kipu Gospe na kupoli kao i o malom drvenom raspeću koje je 1918. jedan engleski vojnik poneo u Englesku da bi ga, godine 2000. njegovi potomci - vratili na zid bazilike gde i danas stoji. Vidimo potom plakat kojim je, posle nemačkog potapanja Luzitanije 1915. američka javnost pozivana da se prijavi za učešće u ratu: na slici je žena koja tone držeći malo dete u rukama, i natpis: Prijavi se!

Visoko motivisani, gledaoci su na ovu izložbu doneli i predmete za koje ni ne smatraju da predstavljaju umetničku niti neku kolekcionarski vrednost, ali da, na ovakvom mestu, treba da budu pokazani. Pa tako jedna žena pokazuje kameri, vidno uzbuđena, običnu pištaljku oštećenu ne jednom mestu i govori o svom pretku kome je tada pištaljka spasla život. Kasnije tokom tog krvavog rata za njega više nije bilo spasa. Ali pištaljka se danas čuva u tom domu, kao relikvija...

Tu su i epolete sa oficirske uniforme, tačnije sa rukava koji je otrgnut sa ruke ranjenog oficira da bi lekar mogao da ga previje.

Poseban momenat predstavlja pojavljivanje nemca Gotfrida Sandoha koji pred engleskim kamerama pokazuje malenu dečiju cipelicu koju je njegov deda nosio uz sebe u rovovima rata da bi ga podsećala na dom. Govoreći potom o svojoj porodici, uzdržani Nemac će reći da je i otac služio u nemačkom ratnom vazduhoplovstvu, kao i on sam, tek je penzionisan, pa na pitanje voditeljke da li će i drugi potomci nastaviti tradiciju, kaže: "Dali smo dovoljno".

Ali momenat koji sigurno nećete zaboraviti iz ove emisije: starica, ćerka vojnika koji je svojim junaštvom zaradio najviše britansko odlikovanje, Viktorijin krst, govori o očevom podvigu kada je na leđima, jednog po jednog, vraćajući se kroz vatrenu liniju, nosio devet svojih ranjenih drugova na leđima. Stručnjak za odlikovanje je pita da li je ponela Krst, na šta ona kaže da nije, da se to ne iznosi iz kuće, pa joj na te reči on poklanja kopiju Krsta i tada gospođa, uz koju su njena ćerka koja je povela svoju ćerku, tri generacije potomaka ratnog heroja iz I sv. rata, počinju da plaču, a plače i stručnjak za odlikovanja koji im predaje Krst! Takvo šta retko vidite na televiziji...