petak, 26. avg 2016, 21:50
Porodični krugovi: Najvažnije za sreću
Stari Grci i Rimljani isticali su disciplinu življenja i smatrali da su umerenost i saosećajnost centralne vrline koje bi čovek trebalo da poseduje. Po Aristotelu sreća je smisao i svrha života, najvažniji cilj i vrhunac ljudskog postojanja. Osnove hrišćanstva kažu da je smisao života u našim odnosima sa drugim ljudima, a budizam naglašava sposobnost saosećanja sa drugima kao glavni faktor lične sreće.
Ujedinjene nacije su uočile značaj merenja sreće u kontekstu oblikovanja politika; tako je prvi međunarodni izveštaj o sreći u svetu publikovan 2012. godine. Na listi merenja sreće Srbija se našla na 106. mestu, a tri najsrećnije zemlje sa najvišim rezultatima su Kolumbija, Malezija i Brazil.
UNICEF je sproveo istraživanje o porodicama i sreći u Srbiji. Cilj je bio da se uoči šta je to specifično za porodice sa decom u Srbiji, koje su to karakteristike srećnih porodica i šta ih razlikuje od ostalih. U istraživanju je zaključeno da visok materijalni status ne doprinosi sreći, iako se često misli suprotno. Visina primanja nije povezana sa srećom, kao ni okolnost da li jedan ili oba roditelja ostvaruju prihode. Zanimljivo je da podaci, dobijeni kroz ovo istraživanje, pokazuju da porodice koje su svom detetu adolescentnog uzrasta kupile skupi mobilni telefon nisu srećnije od onih koje to nisu uradile. Kao ključni faktor sreće članovi porodice su isticali dobre međusobne odnose, podršku i međusobno razumevanje.
Više od 80% roditelja smatra da bi bilo dobro da im se obezbede znanja u vezi sa vaspitavanjem dece i smatraju da bi njima značilo da su u važnim fazama razvoja deteta dobili dodatne informacije o roditeljstvu, razvojnim potrebama deteta i načinom rešavanja konflikata sa detetom.
Iz istraživanja proizilazi da su za sreću važne i sledeće preporuke - da se tate uključe podjednako u sve poslove oko podizanja dece, da se napravi prostor za bake i deke i da oni budu jedan od oslonaca i podrška porodici, da se neguje odnos poštovanja kako sa partnerom tako i sa decom...
U emisiji govore stručnjaci koji su radili na ovom istraživanju, a ono potvrđuje reči Duška Radovića koje glase: "Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati".
Autor emisije: Jelena Radovanov Živanović
Reditelj: Ramadan Demirović
komentari