ponedeljak, 11. jul 2016, 20:35
Bioetika u genetskim istraživanjima, 1. deo
Sa znanjem koje je čovečanstvo osvojilo poslednjih decenija počeli smo da razumemo kako su geni odgovorni za nastanak bolesti. Lečenje u skladu sa genetskim zapisom deo je medicinske prakse, a otvoren je put i za gensku terapiju.
Brzina kojom se danas mogu testirati pojedinačni geni i ceo ljudski genom ne tako davno bila je nezamisliva, a sa razvojem nanotehnologija ovaj proces biće još brži. Razvijene su i tehnike kojima možemo da zamenjujemo "neispravne" gene, a raste bojazan: smemo li to da radimo van laboratorijskih okvira, na primer, na ljudskim embrionima?
Tu su i biobanke gde se čuvaju uzorci krvi, ćelija, tkiva, koji će se koristiti u budućim istraživanjima, i još jedna etička dilema: kako objasniti osobi čije uzorke uzimate čemu će oni možda poslužiti, nekada u budućnosti... Da ne spominjemo mogućnost da sami kupite genetički test, pošaljete uzorak pljuvačke i dobijete svoj "genetički profil" uz šturo obaveštenje da imate za 20 posto povećan rizik da obolite od dijabetesa ili neke druge bolesti?! Šta da radite sa tom informacijom, ili, još bolje, šta će kompanija uraditi sa informacijom o vašim genima?
Ova pitanja se tiču svih nas, jer pripadamo društvu koje u tehničko-tehnološkom smislu raste neverovatnom brzinom. Da li nam je potrebna i nova etika, kojom će se garantovati prava i dostojanstvo učesnika u medicinskim istraživanjima i genetskim testiranjima? Koji se principi istraživačke etike nikada ne bi smeli dovesti u pitanje, kakvi su zakonski okviri potrebni za to i kako su biomedicinska istraživanja i genetskih testiranja regulisana kod nas, neke su od tema emisije Naučne redakcije Bioetika u genetskim testiranjima.
Urednik emisije: Marija Stevanović
Reditelj: Katarina Rogić
komentari