Trezor: Mitovi i legende

Muhamed ponovo u Meki - Posle Muhamedovog prelaska iz Meke u Medinu, broj muslimana se stalno povećavao. Prorok je onda sa oko 1400 sledbenika 628. godine krenuo prema Meki sa namerom da obavi hodočašće u svom hramu u Kabi. Mekanski idolopoklonici bili su još uvek jaki da im to ne dopuste. Godinu dana posle toga Muhamed i njegovi sledbenici po sklopljenom ugovoru krenuše opet. Tada su uspeli, ušli u Meku, ostali samo četri dana ali je taj događaj imao dalekosežne posledice po veru i vernike jer su se mnoga arapska plemena odlučila da priđu novoj islamskoj veri.

"Danas, kada se svi toliko vraćamo nacionalnim mitovima, više nego ikad postaje jasno ne samo koliko su isključnvost, uskogrudost i neznanje prema drugim kulturnim tradicijama pogubni za naš zajednički život, već koliko malo zapravo znamo i o sopstvenim korenima i duhovnom poreklu. S jedne strane ideologizovano obrazovanje uprošćeno je predočavalo svet, a s druge strane univerzalna tehnološka civilizacija stvarala je zajedništvo i razumevanje preko novnih elektronskih i medijskih kodova. Kulturna istorija ranijih epoha učinila se nevažnom. Otud su iz škola izlazile generacije koje nisu znale apsolutno ništa o istoriji religije, o mitovima i legendama bez kojih se ne mogu razumeti kultura i umetnosti pojedinih naroda, ali i najveće duhovne i umetničke vrednosti celog čovečanstva. U našim prostorima, na kojima se mešaju tri kapitalne religije teško je saznati u školi bilo šta o Bibliji ili Kurnu, a kamoli o svetim knjigama i verovanjima naroda koji su stvarali velike istonjačke kulture, bogato nasleđe Afrike ili pretkolonijalno doba Amerike. Na odličan način pripovedački zanimljivo, jasnim tumačenjem, slikovitim izvodima iz originala u interpretaciji poznatih glumaca ovu prazninu već godinama dragoceno popunjava serija Mitovi i legende u Programu za decu i mlade Televizije Beograd. Autor ove značajne televizijske serije dr Vladeta Janković već je svoje gledaoce i slušaoce proveo kroz mitove i legende Starog i Novog zaveta, govorio im je o kulturi, tradiciji, verovanjima, načinu života mnogih naroda, a upravo je počeo ciklus o islamu. Kao i uvek, pokazala je to već prva emisija, dr Janković vešto spaja istorijske činjenice, naučna saznanja i uzbudljivost bajki, stvarnost i literaturu, život i religiju čime pojmovi i pojave o kojima govori postaju bliskiji i razumljivi. Kao što se brine o umetničkom čitanju tekstova, tako se vodi računa i o vizuelnoj podlozi emisija. Ovog puta to su dela klasične islamske arhitekture u Mostaru, Stocu, Počitelju i drugde" (Branka Otašević, "Politika", 07.10.1988)
- Premijerno emitovano 31.10.1988; Redakcija programa za decu, urednik Donka Špiček

Muhamedova smrt - Posle deset godina od prelaska iz Meke u Medinu, Muhamedovo carstvo islama je bilo potpuno uspostavljeno. Godine 633, odnosno posle dvadesetogodišnjeg propovedanja, Muhamed je najavio da će ići na poklonjenje u Kabu u Meki. Tamo se sakupilo oko 80 hiljada muslimana. Tamo se prorok poslednji put obratio vernicima i uputio im još neke važne savete. Muhamed je umro juna 633. u kući svoje žene Ajše jer je baš ta kuća gledala vratima na džamiju. Poslednje reči su mu bile: "Oni koji me videše i verovaše".
- Premijerno emitovano 07.11.1988; Redakcija programa za decu, urednik Donka Špiček

Muhamedovo učenje - Nakon smrti Muhameda, na njegovo mesto vođe muslimanske zajednice, jednoglasno je izabran njegov tast, sledbenik i saradnik Abu Bekr. Prorok Muhamed je pune 23 godine objavljivao pojedine delove Kurana, onako kako mu ih je Alah saopštavao. Sve te poruke vernici su učili napamet, a oni pismeni među njima zapisivali na papirusu, komadima kože, ovčijim rebrima ili listu urme... Kada je Muhamed umro, Abu Bekr se i sam posavetovao sa vodećim muslimanima sa halifom Omerom na čelu, te je Kuran kodifikovan u šest prvobitnih primeraka. Haliga osman, poslao je po jedan primerak u Meku, Damask, Basru i Kufu, peti je dao u medinsku džamiju za opštu upotrebu, a šesti je zadržao za sebe i sa njim u ruci kasnije i poginuo.
- Premijerno emitovano 14.11.1988; Redakcija programa za decu, urednik Donka Špiček

Ljubav Zala i Rudabe - Povest o ovoj ljubavi, jedna od najlepših persijskih legendi, može da nam pomogne da bolje shvatimo ne samo islam kao veru već kao pogled na svet i ujedno vidimo koliko u toj legendi postoji univerzalnosti. Ova legenda potiče iz najslavnijeg dela persijske književnosti epa "Šahnama", što je po prevodu Knjiga kraljeva. Taj ep u 10. veku napisao je pisac Firdusi koji je za islamski svet ono što je Homer za zapadni.
- Učesnici: kazivač prof. Vladeta Janković; glumci Ljiljana Blagojević, Žarko Radić
- Scenarista dr Vladeta Janković, stručni saradnici dr Darko Tanasković, dr Sreten Petković; producent Petar Ristić, organizator Dušan Kalmić, rasveta Dragan Hamović, Dragan Tenjević; scenograf i kostimograf Višnja Potić, sekretar realizator Gorana Baljković, asistent ENG kamere Dragan Zoroski, montažer Natalija Nikolić, snimatelj zvuka Uroš Kovačević, asistent tona Dragan Sever, direktor fotografije Slavko Aleksijević, reditelj Vladimir Manojlović
- Premijerno emitovano 21.11.1988; Redakcija programa za decu, urednik Donka Špiček