Metropolis

Filozof Srećko Horvat pisanje knjige o ljubavi shvatio je kao svoju revolucionarnu dužnost.

Knjiga "Radikalnost ljubavi" je i skroman doprinos ustanicima svuda po svetu od Arapskog proleća do pokreta Okupiraj Volstrit, gde se pitanje ljubavi upadljivo ne postavlja. Kao da nema svesti o tome da ne možemo ni zamisliti drugačiji i bolji svet a da ponovo ne izmislimo ljubav, kaže Horvat.

U Bitef teatru premijerno je izvedena predstava "Crvena ljubav" nastala  po motivima romana "Slobodna ljubav", ruske spisateljice i revolucionarke Aleksandre Kolontaj.

Danas, dok pričamo o alternativama kapitalizma, rad Aleksandre Kolontaj postaje ponovo aktuelan po pitanju politike svakodnevnog života na svim nivoima, od ekonomskog do emotivnog, kaže rediteljka Olga Dimitrijević. Ima li u slici ove epohe ljubavi, kome je ona danas pokretač stvaralaštva, mogu li revolucija i ljubav zajedno? Samo su neka pitanja koja pokrećemo u Metropolisovoj Temi "Ljubav", za koju govore Dejvid Eliot kustos 56. Oktobarskog salona, Olga Dimitrijević rediteljka, Goran Kosanović slikar i Sonja Marinković muzikolog.

Zvuk bivše Jugoslavije, dobrim delom obeležen je zvukom Jugotona, koji je prateći zahteve vremena, decenijama bio jedan od simbola modernih kulturnih i tehnoloških dostignuća zemlje, koje više nema .Izložba "Jugoton - istočno od raja / 1947-1991" u Muzeju nauke i tehnike prati muziku kroz vreme i vreme kroz muziku. Kako je tehničko nasleđe, postalo kulturno pamćenje za "Metropolis" govore Petar Janjatović muzički kritičar i Vojislav Pantić džez kritičar.

Pop kulturu osamdesetih godina obeležili su video spotovi, koji su definisali jednu epohu. Knjiga "Muzičke slikovnice osamdesetih" istoričara umetnosti i filmskog kritičara Petra Jončića lični je pogled na istoriju veze zvuka i slike. Spotovi koji su se pojavili osamdesetih godina nisu bili samo novi vizuelni momenat. Oni su pokrenuli mnoga druga pitanja u okviru popularne kulture.

Odnos prema ženskom telu, prema rodnim i drugim identitetima. Pokazali su da je moć posmatranja, vladanja, posedovanja i iskorišćavanja dalekih teritorija i naroda još uvek politički i ekonomski stereotip koji se odobrava.

Savremeni čovek u sveopštoj brzini, po Velimiru Ćurgus Kazimiru, ne gubi samo određena sećanja, već mnogo više-gubi kontekst onoga u čemu mu je prošao život. Razne metafore, asocijacije i analogije s vremenom postaju potpuno nerazumljive. Zato je knjiga "„Muzej melanholije" i misaoni eksperiment, a može da bude i nešto konkretno. U emisiji "Metropolis" Velimir Ćurgus Kazimir govori zašto je važno da sačuvamo svoje sećanje, ali i o jednoj kući, koja je vezana za njegovu mladost, koja bi jednoga dana mogla da postane pravi muzej.

Svi su tu. I Agaton, sreski načelnik u penziji i Sarka, udovica i Proka Purić opštinski činovnik i Gina, Prokina žena. Kao kod Nušića, "cela porodica je u crnini", ali nije "ožalošćena", pre je nalik na televizijsku i filmsku porodicu Adams. U "Metropolisu" govorimo o prvom Nušiću sa lutkama i prvoj lutkarskoj predstavi za odrasle, koja je premijerno izvedena u Pozorištu mladih u Novom Sadu.

Urednik: Vojka Pajkić Đorđević
Reditelj: Maja Mandić