Švajcarski lekar Johanes Hofer koji se smatra prvim "konstruktorom" reči nostalgija, u 17. veku smatrao je bolešću osećanje čežnje i bola za izgubljenim domom i zavičajem. Poput melanholije, nostalgija se lečila tokom 17. i 18. veka , a onda je iz domena medicinske nauke ušla u polje razmatranja nekih humanističkih nauka koje su o njoj počele da razmišljaju u kontekstu realnosti čovekove svakodnevice. Bilo da je lična i individualna ili vid kolektivnog narativa restauracije prošlog, nostalgija je simtom koji ukazuje na stanje u individualnoj ili kolektivnoj, aktuelnoj društvenoj stvarnosti.

Tokom novog izdanja emisije Vidik nostalgija će biti razmatrana u kontekstu odnosa aktivnog i pasivnog, odgovornog čovekovog delanja u stvarnosti i eskapističkog maštanja o "sigurnom mestu", progresivnog i regresivnog. Pitanje zašto i kada se javlja nostalgija, pitanje je čovekovog snalaženja i načina pronalaska odgovora na pitanje kako, ustvari, postojati i opstati u životu i sadašnjosti.

Gosti emisije su Vladislava Gordić Petković, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Nemanja Sovtić, muzikolog i asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Muharem Bazdulj, pisac.

Urednice emisije su Jasmina Vrbavac i Marija Nenezić

Reditelj je Nenad Krkelić