Švajcarski lekar Johanes Hofer koji se smatra prvim „konstruktorom" reči nostalgija, u 17. veku smatrao je bolešću osećanje čežnje i bola za izgubljenim domom i zavičajem. Poput melanholije, nostalgija se lečila tokom 17. i 18. veka, a onda je iz domena medicinske nauke ušla u polje razmatranja nekih humanističkih nauka koje su o njoj počele da razmišljaju u kontekstu realnosti čovekove svakodnevice.

Bilo da je lična i individualna ili vid kolektivnog narativa restauracije prošlog, nostalgija je simptom koji ukazuje na stanje u individualnoj ili kolektivnoj, aktuelnoj društvenoj stvarnosti. Tokom novog izdanja emsije Vidik nostalgija će biti razmatrana u kontekstu odnosa aktivnog i pasivnog, odgovornog čovekovog delanja u stvarnosti i eskapističkog maštanja o „sigurnom mestu", progresivnog i regresivnog. Pitanje zašto i kada se javlja nostalgija, pitanje je čovekovog snalaženja i načina pronalaska odgovora na pitanje kako, ustvari, postojati i opstati u životu i sadašnjosti.

Gosti emisije su Vladislava Gordić Petković, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Nemanja Sovtić, muzikolog i asistent na Akademiji umetnosti u Novom sadu i Muharem Bazdulj, pisac.

Urednice emisije su Jasmina Vrbavac i Marija Nenezić.

Reditelj je Nenad Krkelić.