nedelja, 02. mar 2014, 13:00
Trag u prostoru: Praznovanje - srpsko radovanje
"Šta je praznik?", zapitao se jednog jutra, pre gotovo četrdeset godina, Duško Radović, i odmah, u svom prepoznatljivom stilu, poznajući nas u dušu, dao jednostavan odgovor: "Praznik je kad su zatvorene sve radnje. Praznik je kad se priča kako su se nekad slavili praznici. Praznik je ono što se uči u školi da je praznik. Praznik je kada ne znamo koliko je sati. Praznik je kad prvo čekamo da dođe, a onda sedimo i čekamo da prođe".
Postoji čitav period između Svetog Nikole i Svetog Jovana, u kome naša nacija postaje slatko oličenje neumerenosti. Nevolja nastane kad sve prođe, i Božić i Srpska nova godina i Sveti Jovan i onda nastane jedno mučno zatišje. Svi čekamo da grane sunce u martu, ali dobro, lepo smo jeli i pili, pa moramo malo biti i depresivni dok gledamo prazne novčanike i lečimo posledice prazničnih neumerenosti.
U Srbiji postoji uvek jedno slatko pitanje: Kakvo je slavlje dobro? Ono na kojem domaćin pripremi obilje hrane, da se vidi da nije cicija, a gosti prepunim tanjirima i čašama pokazuju da cene što domaćin nije štedeo. Nekada se, kažu oni koji dugo pamte, na slave išlo da se samo uzme žito, čašica rakije, jedan mali kolač, eventualno kafa i doviđenja. Danas je na slavama pravi pomor. Neko je jednom rekao da ona četiri ocila na našem grbu, kada su praznici, srpske slave, svadbe i vaskolika veselja u pitanju, znače: supa, sarma, svinja i slatko. Toliko o toj našoj specifičnosti koja prilično košta, ali ako samo košta, dobro je.
Autor i urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Gojko Despotović
Montažer: Ana Savić
komentari