Ono sada dobija novo lice i karakter i postaje visokorizična socijalna kategorija u koju može bukvalno svako da upadne. Svesni ovoga, ne novog, ali pretećeg društvenog problema u razvijenim i odgovornim zemljama od beskućništva se već brane ozbiljnim strategijama i konceptima koje dobijaju opšti, globalni karakter zbog straha od preteće pandemije ove pojave. Koliko smo mi svesni ozbiljnosti od ovog najstrašnijeg oblika ljudskog potonuća? S obzirom da smo već decenijama suočeni sa izbeglištvom i sudbinama raseljenih za očekivati bi bilo da smo kao društvo i sistem već spremni za ovu priču ali... Prema trenutnoj situaciji mi se prema beskućništvu ponašamo krajnje autistično, kao što smo se ponašali i pre 20-tak godina. Opušteno i bez strategije čak i bez određenih, realnih, korespondirajućih sa stvarnošću standarda za kategorizaciju beskućničkog statusa.

Ovaj televizijski dosije otvaramo ponovo posle 10 godina. I nastavljamo da pratimo sudbinu našeg junaka koji sada već 22 godine živi na ulici, bez adrese. On već godinama pokušava da objasni, a sada je to više nego jasno, da je beskućništvo sve manje lični izbor a sve više posledica sistemske greške i neodgovornosti - te se tako može, posebno poslednjih godina, dogoditi svima. A kako to izgleda kad vam se "to" dogodi u društvu nesvesnom svoje uloge i obaveze u večerašnjoj " Emisiji bez cenzure o ljudima bez adrese".

Urednik i autor emisije: Olivera Pančić