Čitanje pozorišta: Ružica Sokić (1934. - 2013.)

Povodom smrti velike srpske glumice Redakcija za kulturu i umetnost reprizira epizodu "Glumica koja traje" iz serijala "Čitanje pozorišta".

Za Ružicu Sokić su često govorili da je velika glumica bez velike uloge. Međutim, postoje glumci za jednokratnu upotrebu, za trenutak slave, i oni koji traju za sva vremena. Ružica Sokić je pripadala potonjima. Za nešto više od pola veka, odigrala je u pozorištu preko stotinu uloga, ostala upamćena po nekim od nezaboravnih televizijskih likova u dramama i serijama TV Beograd, mučila se i dokazivala na filmu koji joj nije preterano bio naklonjen, ali je za sva vremena sačuvao neke od njenih nezaboravnih uloga.

Ako su nagrade ogledalo uspeha - bilo je i njih. Dve Arene u Puli, dve Sterijine nagrade, Sedmojulska, Zlatne kolajne za monodramu...najzad, Dobričin prsten, nagrada za životno delo.

Kako je sama govorila, publika ju je volela ili nije. Nije gradila lik velike glumice ili televizijske zvezde, štagod to danas značilo. Šta više, mislila je da je bila preterano pravdoljubiva i iskrena. Za nju je gluma bila đavolski posao, ali i mazohizam sreće.

Karijeru je uglavnom izgradila na tekstovima domaćih pisaca, na Popovićevim Milevama, Romčevićevim Lucama, Pavićevim Veliborkama. Stavljala je i obrazine likova svetskih autora: Adamova, Ruževića, Havela, Ženea, Gombroviča, Stoparda, ali ostaje tvrdoglava činjenica, kako je primetio jedan kritičar, da je Ružica Sokić, pre svega, glumica našeg autentičnog podneblja.

U ispovesti autoru serijala Čitanje pozorišta Ružica Sokić je govorila i o tome kako se dogodilo da je za dvadesetčetiri godine, za mandata dva upravnika, odigrala samo dve uloge u Ateljeu 212, zašto je "veliku mamu" Miru Trailović gurnula niz stepenice, a Bati Stojkoviću odalamila šamar, ko su bili njeni omiljeni partneri, zašto je izgubila ulogu u filmu "Sutjeska", kako je Živojin Pavlović ubedio da se obnaži u kultnom filmu "Kad budem mrtav i beo", šta joj je u Puli Tito rekao posle trijumfa filma "Žuta" i zašto je na jednom gala ručku, pred Ričardom Bartonom i drugim inostranim i domaćim glumačkim zvezdama, Broz neumereno hvalio Dražu Mihailovića...

U poslednjem intervjuu za TV Beograd, u razgovoru sa autorom serijala Čitanje pozorišta, Ružica Sokić je evocirala uspomene i na zlatno doba Ateljea 212, na Zorana Radmilovića, Slobodana Aligrudića, Acu Popovića, govorila je o svojim usponima i padovima, borbi za svaku ulogu, o nezahvalnom, ali izazovnom, podjednako teškom i lepom glumačkom pozivu.

Vedra duha, borac do poslednjeg daha, posle teške bolesti, Ružica Sokić je umrla u rodnom Beogradu, na Svetog Nikolu. Glumci uvek umiru tiho, ili kad ne rade pozorišta, da ne bi uznemiravali svoju publiku.

Autor i urednik: Slobodan Savić