Dvadeset godina ranije Marija Sklodovska, mlada Poljakinja čelične volje, osvojila je Pariz. Suprotstavivši se mentalitetu svog vremena, ostvarila je svoj san - da se posveti nauci.
Marija Kiri, genijalan inovator, postaće prva priznata žena naučnik modernih vremena. Tokom vremena ljudi su njen život počeli da doživaljavaju kao roman i od nje su stvorili mit. Međutim, mit o Mariji Kiri, maloj, krhkoj dami u crnoj haljini koja je danonoćno radila na radioaktivnosti i otvorila put upotrebi atomske bombe, pun je neistina. Pre svega, Marija je bila osoba koja je osećala strast prema onome što je radila i prema životu koji je živela. To ju je stimulisalo.

Marija Kiri je u današnjoj emisiji francuske televizije predstavljena kao naučnica i žena čija je životna priča i složena i suptilna. Tako, na primer, kako se navodi u ekranizovanoj priči o njoj, godine 1911. u Stokholmu se Švedska akademija nauka priprema da Mariji Kiri dodeli drugu Nobelovu nagradu, ovog puta za otkriće radijuma. Međutim, ona je već nekoliko meseci u Francuskoj predmet klevetničke kampanje u štampi zbog svog načina života. Švedska akademija joj preporučuje da ne dođe lično po nagradu kako bi se izbegao skandal. Marija Kiri oštro odgovara, udarajući po svakom intelektualnom i moralnom konformizmu:
„Moram da delam u skladu sa svojim ubeđenjima. Smatram da moj naučni rad ni u čemu nije povezan s događajima u mom privatnom životu, koje nižerazredna štampa pokušava da iskoristi protiv mene. Kada budete primili ovo pismo, moj boravak u Stokholmu za vreme ceremonije već će biti organizovan."

Urednik je Nevena Todorović.