Šta su sve tehnologije uradile za nas

Kada se razmišlja o tome šta su sve tehnologije uradile za nas i kada se pomisli na hemiju, veoma često se formira negativno mišljenje zbog doprinosa hemije ekološkom zagađenju, prljavim tehnologijama i štetnosti usled hemijskog tretiranja namirnica koje narušavaju naše zdravlje.

Jasno je svima da za takav negativan pogled na hemiju nije kriva ni sama nauka, kao ni tehnologije, već čovek koji nije sve to upotrebio na pravilan i neškodljiv način.

I bez nekog posebnog odmeravanja nesumnjivo je da je hemija zajedno sa novim tehnologijama umnogome olakšala i unapredila kvalitet života na Zemlji. Ono što danas odlikuje ovu nauku jeste multidisciplinarnost.

Hemija se ne može posmatrati sama za sebe, već najčešće u razvoju zajedno sa fizikom, biologijom, u funkciji sa novim materijalima i nanotehnologijama.

Zahvaljujući ovoj nauci, razvili su se brojni lekovi koji štite i naše zdravlje, kao i tehnološki postupci koji štite okolinu i predmete koji nas okružuju.

Danas, kada se sve više vodi računa o održivom razvoju, primenjena hemija ponovo dolazi u sam centar realizacije naučnih projekata. Primena ove, kao i drugih srodnih nauka, dominantna je ne samo u zaštiti okoline već i u zaštiti svega onoga što je optimalno za udoban život na ovoj našoj maloj planeti. Pored toga, potrebno je zaštititi i sve ono što je čovek stvorio, a što bi kad-tad podleglo zubu vremena. Umetničke slike, skulpture, stare knjige, zgrade, ali pre svega metalne konstrukcije, poput mostova, brodova, cevovoda ili automobila, možda ne bi imale ni pravu vrednost, ni upotrebu, da nisu tretirane adekvatnim hemijskim tehnologijama zaštite.

Pored popularnih nanotehnologija, koje počinju sve više da se primenjuju, sve bolje poznavanje hemije doprinelo je i razvoju biohemijskih procesa i biotehnologija. Čovek je uspeo da upozna sopstvene gene, osnovnu strukturu i sastav svake ćelije živog organizma, metode veštačke oplodnje, ali i matične ćelije. Treba li uopšte postavljati pitanje šta su sve tehnologije uradile za nas i da li treba da još uvek sumnjamo u doprinos hemije razvoju čovečanstva kada se očekuje da će čovek početi da zamenjuje "potrošene" novim organima, proizvodeći ih pomoću matičnih ćelija?

Molekularna medicina, dizajniranje biomolekula, primena biočipova nešto je što već kuca na vrata budućnosti i ohrabruje nas da će možda, ovoga puta, čovek uspeti da pronađe i ono za čim su težili poznati alhemičari, koji su, u suštini, svojim eksperimentima i utrli put razvoju hemije.

U emisiji učestvuju prof. dr Ivanka Popović, prof. dr Šćepan Miljanić, prof. dr Vesna Mišković-Stanković i prof. dr Miodrag Stojković. Urednica i scenaristkinja je Olivera Kosić, producent Zoran Jovanović, montažer Kosta Babić, a reditelj Ramadan Demirović.