Kako iskoristiti i za dobrobit ljudi upotrebiti ono čega imamo u izobilju: energiju sunca? Ovo pitanje čovek odgoneta od davnina, ali se prvim ozbiljnim naučnim pokušajem računa takozvani koncentrisani kolektor koji je konstruisao Lenardo da Vinči. Ozbiljan razvoj solarnih ćelija počeo je posle otkrića francuskogi naučnika Edmond Bekerel, sredinom 19. veka, da se jačina struje između dve elektrode u elektrolitu, povećava ako su one osvetljene. A početkom prošlog veka amerikanac Vilijam Bejli je predstavio novi izum: solarni kolektor - kutiju sa bakarnim namotajima koji služe za zagrevanje vode i vazduha.

Nagli razvoj u ovoj oblasti počeo je 1954. kada je nastala solarna ćelija od monokristalnog silicijuma. A lansiranje prvih satelita dokazalo je nezamenljivost ovih izvora energije. Usavršavanje principa rada solarnih ćelija široko je otvorilo vrata korišćenju energije sunca u industriji i domaćinstvima.

Istorijski pregled razvoja solarnih kolektora je tek uvod u priču o tehničkim i ekonomskim karakteristikama korišćenja energije sunca. U potrazi za primerima dobre prakse stigli smo u Zrenjanin. A priču o ovoj aktuelnoj temi u sklopu koncepta održivog razvoja i obnovljivih izvora energije, mladi ljubitelji nauke, voditelji Naučnog kafea - Momir Đekić i Elvira Đurđić nastavili su u studiju 8 u Košutnjaku, sa ekspertom iz ove oblasti profesorom Draganom Škobaljem, u prisustvu znatiželjne publike.

Urednice: Borislava Nikolić i Jelena Micić

Reditelj: Igor Basorović