Beograd - večiti grad

Malo je poznato da je mnogim političkim neprilikama Beograda i Srbije, na početku 20 veka, nesrećno doprineo, nestanak i ubistvo jednog srpskog partijarha. Tragična priča o patrijarhu Lukijanu Bogdanoviću, je neshvatljivo zanemarena u srpskoj istoriografiji, i zbog ovoga zaslužuje našu pažnju i vreme, pa vam zato, prenosimo podatke o arhijereju koji je na čudan način stupio na patrijaršijski tron, i koji je na još čudniji način napustio ovaj svet.

Patrijarhu Lukijanu Bogdanoviću se za života, a i kasnije pripisivalo sve i svašta.

Ono što se smatra izvesnim je, da je patrijarh bio emotivan čovek, prilično mlad za najveću duhovnu funkciju u srpskoj crkvi i kao takav je, po svoj prilici bio potpuno nesposoban za politiku, oduvek poželjnu veštinu u crkvenim krugovima.

Poslednji patrijarh Karlovačke mitropolije, Lukijan Bogdanović, nije bio naročito omiljen u srpskom narodu, a pažnju skreće podatak, po kojem je na kontroverzan način, posle više poništenih glasanja, izabran za patrijarha, gotovo sigurno, uz uticaj političkih krugova Ugarske.

Naime, u vreme Lukijanovog stupanja na tron, došlo je do ukidanja srpske crkvene autonomije u Mađarskoj.

Moguće je da je mađarska politička elita tražila manje sposobnu ličnost na tronu pravoslavne crkve, radi lakšeg sprovođenja ukidanja crkvene autonomije.

Patrijarh se, prirodno, osećao odgovornim, ali i nemoćnim da pomogne svom narodu, pa su najverovatnije zbog ovakvog bremena, počele i njegove duševne tegobe i borbe, koje su vremenom postale veoma duboke.

Patrijarh Lukijan, neuspešan, nesrećan i nemoćan da se odupre ovakvom iskušenju, zapada u mračne depresije...tražio je lek u samoći.

Pokušaćemo da rekonstuišemo njegove poslednje dane.

Emisija je posvećena Vladislavu F. Ribnikaru