Bio je rukovodilac Laboratorije za molekularnu biologiju u Institutu »Siniša Stanković« i Laboratorije za molekularnu embriologiju Instituta u Kotoru.

1986. je osnovao Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu čiji je bio direktor od osnivanja, do formalnog penzionisanja 1995.

Radovi profesora Glišina su objavljeni u međunarodno recenziranim časopisima. U značajnom broju su citirani u naučnoj literaturi.

Profesor Glišin, u drugom delu intervjua za seriju RTS-a Evropa i Srbi, govori o tome gde se 1986. nalazila srpska molekularna biologija, a gde je danas;seća se svog kotorskog perioda i njegovog značaja; objašnjava kako vidi status naučnika i visokog obrazovanja u Srbiji; otkriva zašto je prihvatio učešće u formulisanju Strategije obrazovanja u Srbiji do 2020;priča o tome kako gleda na zloupotrebu nauke u svetu, pa i genetike; analizira hoćemo li i zašto, uskoro, imati „zdravstveni karton" čoveka zasnovan na humanom, pročitanom genomu i znači li to da će farmakogenomika omogućiti krajnje personalno lečenje i istu takvu prevenciju bolesti; kao svetski putnik i naučnik, govori koji su glavni centri genetike i genetskog inženjerstva u svetu, danas;seća se, s ljubavlju i pijetetom, svog harvardskog profesora, nobelovca Pola Dotija, za koga kaže: „njegova snaga bila je u tome što nikada nije želeo moć, a imao je ogromno znanje i ostao „običan" čovek".

Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin

Snimatelj: Ivan Jašarević

Montažer: Ljubomir Plavljanić

Reditelj: Jelisaveta Janić