Gostujući u seriji Evropa i Srbi, on pravi svojevrsnu sintezu zasnovanu na dostignućima i zloupotrebi nauke u dvadesetom veku, te anticipaciju prioriteta nauke u trećem milenijumu.

Ovaj veliki znalac, čovek retke senzibilnosti i neskrivene vere u prirodu i njene zakone, drugi milenijum vidi kao vreme značajnih naučnih otkrića, u kome je čovek sagledao krajnje međe realnog sveta i izgradio grandiozni misaoni "most" između elementarnih čestica i svemira, počeo da razmišlja o postojanju paralelnih svetova, da za predviđa zemljotres, da koristi milijardama svetlosnih godina udaljene kvazare, da radi na dobijanju energije zvezda - procesu fuzije, da kroji nova živa bića i da, kao otvorenu knjigu, "čita" svoj genom.

Ali, u drugom milenijumu je došlo i do neverovatnih zloupotreba nauke... Dakle, u treći milenijum čovek je uneo veliko naučno blago, ali je sa naukom i tehnikom u novo doba utrčao u divljem galopu, ne mareći za zakonitosti i hod prirode.

Raskorak između čoveka našeg vremena i prirode postaje svakome očigledan - ekološki pokazatelji kazuju da "prima materije" starih Grka: vazduh, voda, zemlja i vatra postaju sve neupotrebljiviji. A šta je tek sa ljudskom dobrotom i samilošću, po kojima se razlikujemo od životinja, a na koje je i Tesla ukazivao...

Zato, po profesoru Ajdačiću, kao prvi zadatak koji čovek trećeg milenijuma mora da ispuni jeste usklađivanje s prirodom i s drugim ljudima, sa kojima se deli zajednička sudbina. Da bi se to postiglo, prioritet moraju biti društvene i humanističke, a ne prirodne i tehničke nauke. Presudno će biti objasniti samog čoveka, jer on sebi još uvek predstavlja najveću nepoznanicu - i kaznu. Dakle: duša pre zvezda!

Pitanja čovekove duše, osećanja i smisla života postaće predmeti od najvećeg naučnog značaja - istraživački izazov trećeg milenijuma. Razrešenja ovih pitanja presudiće da li će se čovek usmeriti ka istinskim vrednostima koje mu priroda i život tako nesebično pružaju ili će on, u suprotnom, skončati kao neka vrsta androida od krvi, mesa i veštačkih tvari, te postati žrtva nauke i tehnike koje je sam stvorio i zloupotrebio.

Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin
Snimatelj: Fedor Munižaba
Montaža: Ljubomir Plavljanić
Režija: Jelisaveta Janić