Vreme televizije

Tako je 1989. godine uveden ponedeljkom u Dnevniku stalni komentar o društvenim pojavama u sportu. Inače, sami sportski događaji i zbivanja oko njih često su imali dramatične i neočekivane obrtaje. Reporteri sportskog programa bili su njihovi neposredni svedoci. Takav je slučaj tuča posle derbi utakmice prvenstva Jugoslavije u rukometu između Pelistera i Metaloplastike u Bitolju 1988. godine. Veoma je zapaženo angažovanje sportskog programa u praćenju Beogradskog maratona počev od 1988. godine do naših dana.

Sa rastom ovog masovnog i viševidnog takmičenja, čija je glavna trka od početnog polumaratona prerasla u puni maraton, povećavale su se obaveze Televizije Beograd. Počelo se reportažama da bi se kasnije obezbedili direktni prenosi. Realizacija prenosa sportskih događaja i reportaža o tim događajima, kao i stalnih i posebnih emisija sportskog programa, zahtevala je izuzetne napore svih delova redakcije i svih saradnika. Organizovanje rada redakcije i procesa koje prate realizaciju imali su značajnu ulogu za uspešno funkcionisanje programa.

Kraj ovog perioda, u kojem je počeo raspad Jugoslavije, obeležen je velikim uspesima jugoslovenskog sporta. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je prvenstvo sveta u Argentini. Ostao je zapamćen Vlade Divac sa jugoslovenskom zastavom kada je već bilo izvesno da Jugoslavije više neće biti. U to vreme fudbalska reprezentacija Jugoslavije kvalifikovala se za završnicu Evropskog prvenstva u fudbalu, koju je očekivala s velikim nadama. Međutim, učešće naše reprezentacije je sprečeno zbog već podmaklog procesa raspada Jugoslavije. Prvenstvo Evrope osvojila je Danska, koja u našoj grupi nije uspela u kvalifikacijama, ali je pozvana da zameni našu repzentaciju na završnom takmičenju. Ako je sprečena Jugoslovenska fudbalska reprezentacija da učestvuje na prvenstvu Evrope, niko nije mogao sprečiti Crvenu zvezdu u pohodu za osvajanje Kupa evropskih šampiona u fudbalu i titule klubskog prvaka sveta. Sportski program je pratio taj dramatični pohod Crvene zvezde u čitavom njegovom toku. Pored direktnih prenosa izuzetne dramatike, inventivno su pripremane i specijalne emisije i programi o Crvenoj zvezdi i njenom podvigu. Ostaće zapamćena i emisija koja je pratila veselje fudbalera Crvene zvezde posle osvajanja Kupa evropskih šampiona u fudbalu pobedom nad Olimpikom u Bariju. Prizorima oduševljenja fudbalera Crvene zvezde okončavamo Peti ciklus serije Vreme televizije.

Uslediće vreme razaranja, od kojeg neće biti pošteđena ni Televizija Beograd, tada već u sastavu Radio-televizije Srbije. Pod NATO bombama 1999. godine izgubiće život 16 radnika Televizije Beograd, a biće razoren i deo produkciono-emisionog centra u Abardarevoj. Slične sudbine će biti Televizija Novi Sad i Televizija Priština, ali tamo neće biti ljudskih žrtava. Zgrada Televizije Novi Sad biće u celini razorena pod udarima NATO bombardera. Televizija Priština iščeznuće nešto kasnije u požaru u oktobru 1999. godine. Ali, to je već vreme Radio-televizije Srbije. Ovom epizodom završena je serija Vreme televizije.

* Svedoče: Srđan Knežević, Veselin Grozdanić, Svetozar Mićunović, Milojko Pantić
* Scenarista dr Miroslav Savićević, urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
* Proizvedeno 2005-2009, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić
Ovom epizodom završava se emitovanje serije Vreme televizija. Da podsetimo: Prvi ciklus od 11 epizoda Rađanje (istorija TVB od 1951. do 1971), realizovan je 1993/1994 godine, a produkciju je obezbedio Obrazovno-naučni program. Emitovan od 15. februara do 24. aprila 1994; repriziran u "Trezoru", u jesen 2002. Drugi ciklus od 10 epizoda Granjanje (istorija TVB od 1972. do 1976), realizovan je 1994/1995. godine, a produkciju je obezbedila Agencija za programske projekte i akcije. Emitovan od 1. oktobra do 3. decembra 1995; repriziran u "Trezoru", u zimu 2002/3. Treći ciklus od 12 epizoda Razmeđa (istorija TVB od 1977. do 1980), realizovan je 1995, a produkciju je obezbedila Redakcija dokumentarnog programa. Premijerno emitovan četvrtkom, od 1. oktobra 1998. godine; repriziran u "Trezoru", u proleće 2003. Četvrti ciklus od 17 epizoda Godine krize (istorija TVB od 1981. do 1986), počeo je da se realizuje naporedo sa III ciklusom, 1995. godine. Produkciju je obezbedila Redakcija dokumentarnog programa. Montaža je otpočela 16. februara 1999. godine i prekinuta za vreme NATO bombardovanja, marta 1999. godine, a nastavljena u obnovljenoj Redakciji za istoriografiju juna 2002. godine. Premijerno emitovano od 19. aprila do 9. avgusta 2003; reprizirano u "Trezoru" leta 2003. Peti ciklus od 50 epizoda Godine promena (istorija TVB od 1987. do 1991), realizovan je od aprila 2005. godine do 4. maja 2009. Produkciju je obezbedila Redakcija za istoriografiju. Premijerno emitovanje planirano subotom i nedeljom, često je ustupalo termin sportskim prenosima, tako da je sa velikim pauzama emitovanje trajalo od 26. januara 2011. do danas, 18. februara 2012. godine.