sreda, 16. mar 2011, 10:05
Trag: Crčevo
Srpsko selo Crčevo, priklješteno obroncima Golije i Peštera, za deset godina, prošlo je put od mesta koje je trebalo da bude izbrisano sa geografske karte, do sela punog života, kao po staroj koja kaže da život i voda uvek nađu put.
Kao što su, kao božjom rukom vođene, u poslednjoj deceniji, u ceo granični obod opustelih srpskih sela ka Kosmetu, (na podkopaoničke padine i pešterske krajeve pune neženja), počele da pristižu najpre stidljivo, pokoja, a potom u velikom broju, i ovde su stigle devojke iz Albanije - i donele život.
"Božiji prst" se ovde, možda, ogleda u tome što su mladoženjama Đokovićima u Crčevo sve snaje iz Albanije došle sa prezimenom Đokaj (uobičajeno prezime za pokatoličene Srbe Đokoviće iz skadarskog regiona).
Da nije kamere Javnog servisa, životna priča dojučerašnjih neženja i seljana Crčeva ostala bi u senci slike opšte propasti srpskog sela.
Ni Crčevo još nije spaseno.
Na prvi pogled idilična zimska slika iz besputnog dela Golije mladenačkog belog veša i dečije odeće, razapetih za sušenje između košara, pokrivenih slamom, samo je, realno gledano, poslednje upozorenje državi.
Autor: Mile Jasnić
Urednik: Ljubisav Aleksić
Nada za srpska sela
Mnogo mi je drago da reprizirate ovu sjajnu emisiju. Mene je mnogo dirnula i natjerala na istrazivanje o organizaciji Stra Raska, koja je mnogima pomogla da pronadju saputnicu i osnuju porodice. Mislim da su ti divni ljudi zasluzili da im se izgradi put, skola i crkva. Mislim da bi i drzava trebala da im pomogne u tome.
komentari