Po scenariju Dejvida Memeta i uz muziku Enija Morikonea, uz puno slobode, De Palma interpretira staru priču o sukobu gangstera Al Kaponea (Robert De Niro) i policajca Eliota Nesa (Kevin Kostner).

Prohibicija je u SAD dovela do talasa organizovanog kriminala, dvadesetih i tridesetih godina. Mnoge bande krijumčare ogromne količine alkohola i postaju enormno bogate.

Najveći problem je Čikago, gde vođa najveće kriminalne organizacije Al Kapone prodaje niskokvalitetni alkohol po visokim cenama. Agent ministarstva finansija Eliot Nes angažovan je da povede rat protiv Kaponea i njegovog "carstva".

Pošto prve racije propadaju zbog korumpiranih policajaca, Nes moli za pomoć nepotkupljivog policajca, poreklom iz Irske, koji ga savetuje da okupi ekipu sastavljenu od studenata policijske akademije kako bi se osigurali da ih niko neće odati Kaponeu.

Prvu raciju obavljaju u lokalnoj pošti, u čijem se skladištu drži alkohol. Skladište ostaje nedirnuto, kako ne bi isprovocirali Kaponea i njegovu organizaciju. Racija uspeva bez ijednog ubijenog.

Tokom racije na kanadskoj granici, Nes hapsi jednog od Kaponeovih računovođa, Džordža i uspeva da ga ubedi da mu preda dokaze protiv Kaponea. Međutim, ni to nije dugo potrajalo. Džordž se otima kontroli i ubija dva inspektora.

Situacija ne ide na ruku istražiteljima, ali posle puno sreće i posvećenosti svom poslu, dolaze do krunskih dokaza u postupku protiv Kaponea, odnosno do saradnika koji je spreman da, zbog proneverenih 1,3 miliona dolara svedoči pred sudom protiv Kaponea i otera ga u zatvor na 11-godišnju robiju.

Kritičari ocenjuju da je De Palma snimio film Nesalomivi u pokušaju da povrati narušeno poverenje producenata, posle mnogih optužbi zbog istančanog voajerskog pristupa.

U nastavku autorske večeri, pogledajte filmove Misija na Mars i Obučena da ubije.

Kinematografija Brajana de Palme

Prvi klasični De Palmin triler/horor jeste film Sestre (1973), film u kojem reditelj uvodi većinu svojih prepoznatljivih motiva: voajersku kameru, duge kadrove, dobre/loše dvojnike, okrutne scene ubistava.

Najveći komercijalni i kritički uspeh postala je Carrie (1976), priča o neurotičnoj devojci s telekinetičkim moćima.

Sledi The Fury (1978), neobična mešavina horora, naučne fantastike, špijunskog filma i drame. To je još jedna priča o telekinetičkim moćima, ovaj put smeštena u špijunski milje, a film je imao dosta zvezda poput Kirka Daglasa.

De Palma, 1981. godine, radi triler Pucanj nije brisan. Već dve godine kasnije, 1983. snima Lice s ožiljkom, rimejk gangsterskog hita koji je sada smešten u Majami, pun kubanskih izbeglica i kriminalaca.

Priču o krijumčarenju kokaina napisao je Oliver Stoun. Okrutno nasilje i psovke doneli su filmu različite kritike, ali je svejedno film postao klasik osamdesetih.

Optužbe za pornografiju

Body double (1984) je najeksplicitniji prikaz voajerističkog stila De Palme koji mu je u mejnstrim medijima zaradio i optužbu za pornografiju.

Sledeći film je film Žrtve rata (1984) o američkim ratnim zločinima u Vijetnamu. Iako je u prethodnom filmu zaslužan za otkriće Kevina Kostnera, u ovom je promovisao Šona Pena.

Kritičke pohvale De Palmi vraća Karlitov način (1993), još jedan gangsterski klasik u kojem je Al Paćino kliše iskusnog gangstera. Brojni časopisi proglasili su taj film jednim od najboljih tokom devedesetih godina.

Paranoična špijunska akcija Nemoguća misija (1996) jeste najveći De Palmin komercijalni hit koji je mnoge naterao na razmišljanje šta bi bilo da se De Palma, kao majstor napetih i vizuelnih scena, više posvetio snimanju akcionih filmova.

Umesto toga, De Palma nastavlja da snima trilere i radi Zmijske oči (1998). Kasnija De Palmina ostvarenja Fatalna žena i Misija na Mars, podelila su kritičare, a jedan krug obožavatelja smatra ih remek-delima.