I tada, kao i sada, malo se zna o ulozi inostranog faktora u petoktobraskim događajima. Šta je 2000. radio u svojoj Kancelariji za Balkan u Budimpešti Vilijam Montgomeri, potonji američki ambasador u Beogradu?

Gde se i s kim od lidera DOS-a i predstavnika nevladinih organizacija Montgomeri sastajao i šta je na tim sastancima dogovarano i odlučivano? Kakve su savete i obuku Amerikanci nudili i organizovali?

Kada je u pitanju inostrani faktor, i dalje je otvoreno pitanje finansijske pomoći tadašnjoj opoziciji, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima. Koliki je bio iznos finansijske podrške Miloševićevim protivnicima? Kako su pare u zemlju stizale, ko ih je i kako prenosio? U kakve su svrhe trošene? Da li je DOS ikad napravio završni obračun?

Ni uloga policije, takođe, nikad do kraja nije rasvetljena. Koji su policijski generali imali kontakte sa liderima DOS-a? Kako su, kada i zašto počeli da sabotiraju i odbijaju naređenja tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića? Kakva je bila atmosfera u Državnoj bezbednosti? Šta su Petog oktobra radili njeni rukovodioci, a šta njeni operativci?

Kao što se malo zna o prilikama u policiji, ne zna se mnogo ni šta se Petog oktobra dešavalo u Generalštabu Vojske Jugoslavije. Ko je, po čijem naređenju i sa kakvom svrhom bio na čelu kolone tenkova koja je izašla na beogradske ulice? I zašto su tenkovi u kasarni na Banjici, u noći između 5. i 6. oktobra, paljeni na svakih sat vremena? Šta je te večeri načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković radio u Generalštabu Vojske Jugoslavije? I šta se desilo sa spiskom imena lidera DOS-a i Otpora koji je dao načelniku Generalštaba Nebojši Pavkoviću?

Konačno, komandant Jedinice za specijalne opercije (JSO) Milorad Ulemek Legija i general Pavković, 5. oktobra, otkazali su poslušnost Miloševiću i prešli na stranu naroda. Ali, zašto su već sledećeg dana JSO i Vojska stajali jedni naspram drugih sa uperenim oružjem? I kako je izgledao sastanak Legije i generala Pavkovića?

Čini se, na kraju,da se najmanje zna o aktivnostima Slobodana Miloševića i Mire Marković u petokotobarskim danima. Zašto je Milošević promenio Ustav i raspisao predsedničke izbore?

Kakva je uloga Jugoslovenske levice i Mire Marković? Šta je stajalo u izveštajima koje je Milošević primao iz policije, Državne bezbednosti i Vojske? Ko je sve bio kod Miloševića, u noći između 5. i 6. oktobra, kojeg funkiconera on ni na koji način nije mogao da pronađe, o čemu se razgovaralo i kakvo je bilo raspoložonje u vili "Mir"?

Šta su te noći radili visoki predstavnici tadašnjeg režima i ko je izdao Miloševića i Miru Marković? Šta je ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov rekao Miloševiću? I kako je izgledala primopredaja vlasti između Miloševića i Vojislava Koštunice?

Na ta i mnoga druga pitanja odgovaraju:

Ivica Dačić, Socijalistička parija Srbije (SPS),
Velimir Ilić, Demokratska opozicija Srbije (DOS),
general Božidar Delić, Beogradski korpus Vojske Jugoslavije,
Nebojša Čović, Demokratska opozicija Srbije (DOS),
Goran Radosavljević Guri, MUP Srbije,
Ljubiša Ristić, Jugoslovenska levica (JUL),
Mijat Damjanović, G17 plus,
Slobodan Homen, Otpor,
Gordana Suša, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS),
Milena Vučetić, Radio-televizija Srbije (RTS),
Hadži Dragan Antić, Politika,
Branko Ilić, Otpor,
Miloš Jeftović, Izborni štab Vojislava Koštunice,
Jovan Stojić, Resor Državne bezbednosti MUP-a Srbije,
Slobodan Pajić, Demokratska opozicija Srbije (DOS),
Ljiljana Smajlović, IREX,
general Aleksandar Vasiljević, Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije,
ambasador Vilijem Montgomeri, Kancelarija SAD za Balkan u Budimpešti,
Vojislav Koštunica, Demokratska opozicija Srbije (DOS).

Autori: Filip Švarm i Radoslav Ćebić