sreda, 29. apr 2009, 22:05
Da Možda Ne
Radnici u Srbiji - pretnja prstom
Masovni protesti radnika, praćeni štrajkom glađu, postali su normalna pojava i više ne izazivaju pažnju.
Međutim, kada je radnik tekstilne industrije iz Novog Pazara odsekao sebi prst, bio je to šokantan potez, koji je izazvao reakciju i javnosti i nadležnih ministarstava.
Zašto su radnički pogledi usmereni ka državi, da li su neki tranzicioni poslodavci samo lovci na nekretnine bez ambicije da pokrenu proizvodnju i kako će radnička klasa dočekati Praznik rada, u emisiji Da Možda Ne, Olivere Kovačević govoriće:
Zagorka Golubović, sociolog
Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra rada i socijalne politike
Branko Pavlović, konsultant Sindikata NIS.
Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.
Takva je "demokratija"
Svaka cast na razmisljanju!
pljacka
Danas u Srbiji kao radnik nemas nikakva prava.Pitam se sta cemo da radimo kada rasprodamo i ovo malo sto je ostalo od preduzeca ?.Sto se firme vise privatizuju to sve vise radnika ostaje bez posla.
Takva je "demokratija"
Dragi moji, vi izgleda niste znali u sta se upustate. U trzisnoj ekonomiji, NEMA garantovanog posla, a kad nema posla - nema ni plata. Samo socijalna pomoc za golo prezivljavanje. Nema ni garantovanog krova nad glavom, a kamo li nesto vise. Vi ste hteli privatizaciju i kapitalizam, nadajuci se da cete svi da postanete gazde. A gde ima gazdi - ima i slugu. Sta vam je sad ciniti: budite pre svega srecni sto svi imate nekakav krov nad glavom iz ranijih vremena. Ostala prava postoje negde na papiru, ali se ne podrazumeva da cete ih automatski i dobiti. Za njih mora da se izborite, i to NE ubilackim ili samoubilackim metodama, vec da se udruzite, dobro ih proucite i pametno organizujete, i uporno trazite od onih koji vam ih uskracuju. Sve sto preduzimate dokumentujte. Za tu borbu je potrebno velika upornost i izdrzljivost. Naoruzajte se voljom i strpljenjem, i cenite ono sto imate, a pre svega zivot. Srecno!
Шта да се ради
Занима ме колико је остало искустава и приче о стању у земљи пре Другог светског рата, и како су разни штрајкови и протести сузбијани. Да ли нас у нашем повратку у капитализам очекују исте или сличне недаће, због којих су многи људи у току револуције пролили крв-што ми изгледа не знамо да поштујемо.
dobro jutro srbijo
dobro jutro srbijo ,nadam se da ce u srbiji ovanuti lep dan ,ali kako stvari stoje sve vise i vise narod gladuje a privatizacija se radi po sistemo daj pare i lakocemo ,dokle cemo trpiti torturu lose privatizacije.svakako da podrzavam strak , radnici su prepusteni sirovoj sudbini a drzavni vrh i nadlezni za privatizaciju se smeskaju sa strane.pobedice pravda
Pljacka
Gotovo sve fabrike prodate su kao nekretnine. Nije bitno koja je industriska grana upitanju niti lokacija jer vazi ona narodna sto je dzaba i bogu je milo. Pojedini poslodavci u svojim kupoprodajnim ugovorima imaju obavezu da proizvode. Ali to im nista ne znaci jer u ovako korumpiranoj drzavi nista nije sveto. Sve se kupi i proda pa i fiktivni papiri o navodnoj proizvodnji. A u agenciji za privatizaciju svi su gluvi i slepi.
Da Možda Ne
Autor:
Olivera Kovačević
Kako živi Srbija? Šta nas deli, a šta ujedinjuje? Šta ne smemo da prećutimo? [ detaljnije ]
komentari