Izbori u BiH - ključanje bosanskog lonca

"Sve se u ovoj zemlji s vremenom okretalo u iznenađenje i sve je, u svakom trenutku, moglo postati protivno od onoga što izgleda." Tako je Andrićevim konzulima izgledala Bosna početkom XIX veka. Mislili su da ovdašnji svet neće ni "razumnu upravu ni plemenite vladaoce". Dvesta godina kasnije, opet se u Bosni i Hercegovini smenjuju međunarodni nadzornici. Za nešto više od četvrt veka, osmi je već tu. I za menje od godinu, Kristijan Šmit uspeo je da naljuti sva tri konstitutivna naroda: u Republici Srpskoj ga nikad nisu prihvatili jer je na poziciju visokog predstavnika došao mimo procedure u Ujedinjenim nacijama, a zbog izbornog zakona ljuti su na njega i Bošnjaci i Hrvati - prvi jer je hteo da ga menja, drugi jer ga suštinski nije promenio.

Kako se biraju predstavnici Srba, Hrvata i Bošnjaka u zajedničke institucije u Sarajevu, a kako se biraju vlasti u Federaciji BiH i u kantonima? Zašto predstavnici hrvatskog naroda tvrde da njihov glas na izborima manje vredi? Može li BiH koja je po Dejtonskom sporazumu država tri konstitutivna naroda postati građanska država i ko bi od toga imao koristi? Kakva je perspektiva tzv. ostalih naroda?

U emisiji Oko magazin govore:

Dervo Sejdić i Jakob Finci, apelanti pred Evropskim sudom za ljudska prava (slučaj Sejdić-Finci protiv BiH)

Sanja Vlaisavljević, profesorka Univerziteta u Sarajevu

Ljubiša Ćosić, gradonačelnik Istočnog Sarajeva

Senadin Lavić, Lista "Za građansku državu" (Demokratski front Željka Komšića)

Alma Čolo, SDA Bakira Izetbegovića

Zlatko Hadžidedić, profesor međunarodnog prava, Stranka za BiH

Slobodan Šoja, istoričar i diplomata iz Sarajeva

Autor emisije Dragana Ignjić