Moja dedovina

Sa 14 godina se doselio kod babe i dede da spase dedovinu

Prva epizoda novog serijala "Moja dedovina" govori o dečaku iz Prijepolja koji se od majke, oca, dva brata i sestre odselio u Mačvu kada je shvatio da će dedovina propasti, jer su baba i deda bolesni.

Porodica jednog sveštenika iz Mačve, koji je na službi na samom zapadu Srbije u Prijepolju, bila je u šoku pre nekoliko godina kada je najstariji sin Velizar jednog jutra saopštio da odlazi od kuće. Kao svršeni osnovac odlučio je da počne da se bavi poljoprivredom, da upiše školu u Šapcu i da sam obrađuje imanje dok se baba i deda ne oporave. Svi su mislili da će njegov životni put biti drugačiji, ali je on bio izričit u tome da odlazi na dedovinu.

Deda i baba su se ceo život bavili pečenjem cigle, a zdravlje im je uz takav posao neminovno propalo. Od kukova, kičme do svih ostalih bolesti koje su im onemogućile da obrađuju plodnu mačvansku zemlju.

Velizar i dve godine posle ustaje u 5 ujutro, ide u školu, ore, tanjira, gaji krave, magarce, koze. Njegova prijava za serijal Moja dedovina nije bila uobičajena - obnova kuće. On se javio da obnovi štalu, pojlice za stoku, uredi ekonomsko dvorište, obezbedi lepe uslove za rad na svom imanju.

Serijal Moja dedovina domaćinu donosi oko 3 hiljade evra kao pomoć, a on je dužan da obezbedi mobu (ispomoć) sa svojim komšijama, rođacima, prijateljima.

Kada su za Velizarovu životnu priču čuli ljudi iz jedne srpske firme koja posluje u Americi na zaprepašćenje svih umesto na "timbilding" i poslovni odmor u hotel sa bazenom svoje radnike za vikend su poslali na mobu u Mačvu da pomognu našem domaćinu i serijalu Moja dedovina. Srpska porodica koja je u vreme rata u Hrvatskoj otišla za Ameriku napravila je veliki biznis, a sada zapošljava i mlade u Srbiji. Njihovi menadžeri i radnici radili su na imanju našeg domaćina kao fizička radna snaga - rasčišćavali, nosili, teglili kao da je dedovina njihova.

Ova epizoda odiše zajedništvom i radom, ali i ljubavlju i snagom volje jednog mladića koji je spasio svoju dedovinu.

Posle serijala Zadnja kuća, Srbija u kome se govorilo o propasti srpskih sela i iseljavanju ljudi iz Srbije autor Milan Popović je od prošle godine u misiji u kojoj sa naslednicima dedovina obnavlja njihove stare babine i dedine kuće širom Srbije.

Serijal domaćinu pomaže sa 3 hiljade evra, a on ima zadatak da obezbedi ispomoć (nekadašnju srpsku mobu). Dolaze prijatelji, rođaci, komšije da pomognu da se za tri dana kući i imanju vrati stari sjaj.

Za ovaj serijal (drugi po redu) prijavilo se preko 2.500 ljudi. Za autora serijala (koji nosi poruku Nije kuća na prodaju) najvažnije je da više od polovine prijavljenih čine jako mladi ljudi:

"Pandemija korona virusa je probudila svest da je važno da imamo imanje na selu i da nam ono može biti spas i sklonište od svih nedaća. Zato je i prvi serijal prošle jeseni imao toliku gledanost. Međutim, mislim da su same epizode pokrenule i omladinu i decu da se prijave. Da im je to probudilo neku želju i strast da u ime predaka nešto urade. To nas je najviše obradovalo.", objasnio je Milan Popović.

Od tolikog broja prijava tim je odabrao 14, za početak. Priče koje ćete gledati u novom serijalu su jako zanimljive, a svako će naći svoju omiljenu.

Serijal počinje epizodom iz sela Štitar kod Šapca. Jedan momak je sa 14 godina napustio majku, oca, dva brata i sestru i došao da pomogne babi i dedi, koji su se razboleli, da se dedovina ne ugasi.

Mnogo je priča u novom serijalu "Moja dedovina" koje će se svideti gledaocima, ali će najvažnije biti da svi upamte poruku "Nije kuća na prodaju" i makar na trenutak požele da obiđu napuštenu dedovinu i pokušaju da je spasu za nove generacije.

Svakog petka u 21 sat na RTS 1.