Popovo polje - 265 dana sunca, 365 dana samoće

Zemlja u kojoj kamen, čini se, najbolje rađa. U kojoj vas drača najmanje bode. Gde je poskok domaća životinja. Gde prošlost leleče iz gusala. Zemlja duvana i škije, meda, smokava, dobrog vina, kadulje, sira iz mjeha, raštana. Ili, kako je pisao nobelovac Ivo Andrić - zemlja sa mnogo kamena, malo svega ostalog. Ali to malo što rodi, hranjivo je i plemenito, i sa vodom i vazduhom daje zdrave i razumne ljude. Hercegovina - tu vam klima određuje DNK. Na toj škrtoj zemlji, ipak postoji polje koje ne škrtari. Ni vodom, ni plodnom zemljom, niti klimom. Položajem. Samo, narodom. Popovo polje. Kako trenutno izgleda, pre se može nazvati Pusto polje ili bolje rečeno Pustopolje.

Među tim kamenom, krenuli smo u potragu za preostalim narodom. Pa na koga naiđemo.

Bolja vremena pamti i srce Popovog polja. U poslednjem ratu, linija razgraničenja, predeo vojnih sukoba, a danas granica dva entiteta: Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Polje bogato ponorima, rekom Trebišnjicom, nekada rodnim njivama. Sada više, ogoljena ravnica, nad kojom bdiju kuće naslonjene na kamen. Hercegovačka sela.

Među tim kamenom, krenuli smo u potragu za preostalim narodom. Pa na koga naiđemo. I naišli smo. Ovo su Popovci, pravi svedoci nekadašnjeg vremena i ovog sada.

Kako se živi u Popovom polju? Kako je bilo nekada, kako sada?

Autor: Sanja Dragićević Babić
Snimatelj: Nikola Đurović
Tonski snimatelj: Zoran Tarabanović
Montažer: Goran Mijić
Urednik: Gorislav Papić