Svetislav Pešić, prvi deo

O tome da li je tačno da je strog, ali pravedan govorili su Divac, Bodiroga, Stojaković, Bjelica, a on je u dobro poznatom duhovitom maniru zaključio da je uvek bolje pobediti nego izgubiti.

U Pirotu, gradu iz koga je potekao i kome se uvek vraća, snimljen je nastavak intervjua u bašti kuće u Novosadskoj ulici, o vremenu kada je dobio nadimak Kari, o majci koja ga je upisala na Esperanto jer je govorila da će njen Sveta biti svetski čovek, a ispod koša u dvorištu govorio je o sinu Marku i tome kako mu nije bilo lako što mu je otac trener, o unuku Luki koji takođe trenira košarku i o porodici čija podrška mu je najvažnija.

Put na kej u Pirotu vodio je pored škole u koju je išao u kojoj se prisetio plivanja u reci za vreme odmora, ali i odlaska u Beograd sa porodicom da vide tada najvišu zgradu, palatu Albanija, čije je spratove brojao sa nevericom, a potom dolaska u Partizan kada nije progovarao da mu se ne smeju zbog pirotskog naglaska, o pravim prijateljstvima za ceo život i važnom osećanju koje je imao u Nemačkoj, u Španiji,u svakom gradu u kome je živeo, da su najvažnije vrednosti koje je poneo iz kuće zbog kojih je vezan za Pirot.

Autor Tanja Peternek